Normalno je da ljudi, dok su podvrgnuti kušnjama, budu slabi, da u sebi nose negativnost, ili da ne mogu jasno da sagledaju Božju volju i svoj put ka praktičnom delovanju. Ali, u svakom slučaju, ti moraš, baš kao i Jov, verovati u Božje delo i ne smeš poricati Boga. Iako je Jov bio slab i proklinjao dan svog rođenja, on nije poricao da je sve stvari u ljudskom životu podario Jahve i da je Jahve ujedno Onaj koji će ih sve oduzeti. Ma kakvim proverama da je bio podvrgnut, on je zadržao ovo uverenje. Što se tvog iskustva tiče, ma kakvom da si oplemenjivanju kroz Božje reči podvrgnut, ono što Bog od ljudi zahteva, kratko rečeno, jesu njihova vera i ljubav prema Njemu. Ono što On, delujući na ovaj način usavršava, jesu vera, ljubav i težnje ljudi. Bog na ljudima obavlja delo usavršavanja, ali oni to ne mogu ni da vide, ni da osete; pod takvim okolnostima, neophodno je da imaš veru. Potrebno je da ljudi imaju veru onda kad nešto ne može da se vidi golim okom, a tvoja je vera potrebna onda kad ne možeš da se oslobodiš sopstvenih predstava. Kad ne možeš jasno da sagledaš Božje delo, ono što se od tebe zahteva jeste da imaš veru, da zauzmeš čvrst stav i da svedočiš. Kada je Jov stigao do ove tačke, Bog mu se ukazao i govorio s njim. To, drugim rečima, znači da ćeš samo iz svoje vere moći da vidiš Boga, a kad budeš imao veru, Bog će te usavršiti. Bez tvoje vere, On to ne može da učini. Bog će ti podariti sve ono što se nadaš da ćeš steći. Ako, pak, nemaš veru, ti onda ne možeš biti usavršen i nećeš moći da vidiš Božje postupke, a kamoli Njegovu svemoć. Ako veruješ da ćeš Njegove postupke videti u svom praktičnom iskustvu, Bog će ti se ukazati, On će te prosvetliti i iznutra će te voditi. Bez tvoje vere, Bog to neće moći da učini. Ako si izgubio nadu u Boga, kako ćeš onda moći da iskusiš Njegovo delo? Prema tome, samo ako imaš veru i ako ne gajiš sumnje u Boga, samo ako uistinu veruješ u Njega, ma šta da čini, On će te kroz tvoja iskustva prosvetiti i prosvetliti, i ti ćeš tek tada moći da vidiš Njegove postupke. Sve se to postiže kroz veru. Vera dolazi samo kroz oplemenjivanje, dok se u odsustvu oplemenjivanja vera ne može razvijati. Na šta se reč „vera“ odnosi? Vera označava istinsko verovanje i iskreno srce koje ljudi treba da poseduju kad nešto ne mogu da vide ni da dodirnu, kad se Božje delo ne poklapa s ljudskim predstavama i kad je van ljudskog domašaja. To je vera o kojoj govorim. Ljudima je vera potrebna u vreme teškoća i oplemenjivanja, a vera je nešto što je praćeno oplemenjivanjem; oplemenjivanje je neodvojivo od vere. Bez obzira na to kako Bog deluje i bez obzira na tvoje okruženje, ti možeš da tragaš za životom i da tražiš istinu, možeš da tragaš za poznanjem Božjeg dela, da razumeš Njegove postupke i možeš da deluješ u skladu sa istinom. Takvo postupanje upravo znači da imaš istinsku veru i takvo postupanje pokazuje da nisi izgubio veru u Boga. Istinsku veru u Boga možeš imati samo ako si u stanju da istraješ u potrazi za istinom kroz oplemenjivanje, ako si u stanju da uistinu voliš Boga i da ne gajiš sumnje u Njega, ako ti, ma šta On činio, i dalje primenjuješ istinu da bi Mu udovoljio, te ako si u stanju da u dubinama tražiš Njegovu volju i da se prema Njegovoj volji brižljivo odnosiš. Kad ti je Bog, u prošlosti, govorio da ćeš vladati kao kralj, ti si Ga voleo, a kad ti se otvoreno ukazao, ti si Ga progonio. Ali, Bog je sada skriven, ti ne možeš da ga vidiš i snašle su te nevolje – da li sad zbog toga gubiš nadu u Boga? Ti, dakle, moraš u svakom trenutku tragati za životom i nastojati da udovoljiš Božjoj volji. To je ono što se naziva istinskom verom i to je najiskrenija i najlepša vrsta ljubavi.

U prošlosti bi svi ljudi dolazili pred Boga da se zavetuju i govorili bi: „Čak i ako niko drugi ne voli Boga, ja Ga moram voleti.“ Ali ti si sada podvrgnut oplemenjivanju i, pošto to nije u skladu s tvojim predstavama, ti gubiš veru u Boga. Je li to prava ljubav? Mnogo si puta čitao o delima Jova – jesi li zaboravio na njih? Prava ljubav se može samo iz vere oblikovati. Pravu ljubav prema Bogu razvijaš kroz oplemenjivanja kojima si podvrgnut i, upravo kroz svoju veru, možeš Božju volju uzeti u obzir u svojim praktičnim iskustvima, a ti kroz veru takođe zanemaruješ svoje telo i tragaš za životom; to je ono što ljudi treba da rade. Ako to uradiš, moći ćeš da vidiš Božje postupke, ali ako ti nedostaje vera, tada nećeš moći ni da vidiš Božje postupke, niti da doživiš Njegovo delo. Ako želiš da te Bog upotrebi i da te usavrši, moraš imati sve: volju za stradanjem, veru, izdržljivost, poslušnost, kao i sposobnost da doživiš Božje delo, da dokučiš Njegovu volju, da budeš obziran prema Njegovom jadu i tome slično. Nije lako usavršiti neku osobu, a svako pojedinačno oplemenjivanje koje doživljavaš zahteva tvoju veru i ljubav. Ako želiš da te Bog usavrši, nije dovoljno da samo juriš napred na svom putu, niti je dovoljno samo da sebe trošiš za Boga. Mnogo toga moraš posedovati da bi mogao da postaneš neko koga je Bog usavršio. Kad se suočiš sa stradanjem, moraš biti u stanju da odbaciš svoju brigu za telo i da se ne žališ na Boga. Kad se Bog od tebe sakrije, moraš biti u stanju da veruješ u Njega i da Ga slediš, da očuvaš svoju raniju ljubav i da joj ne dozvoliš da posustane, niti da se rasprši. Ma šta Bog činio, moraš se potčiniti Njegovom naumu i biti spreman da prokuneš svoje telo, umesto da se žališ na Njega. Kad si suočen s kušnjama, moraš udovoljiti Bogu, čak i ako u sebi gorko plačeš ili se nevoljno rastaješ od nekog voljenog predmeta. Jedino je ovo prava ljubav i vera. Bez obzira kakav je trenutno tvoj rast, ti najpre moraš imati i volju da trpiš teškoće i istinsku veru, a pritom moraš biti voljan da napustiš telo. Treba da budeš spreman da izdržiš lične teškoće i da istrpiš gubitak ličnih interesa, da bi mogao da udovoljiš Božjoj volji. Moraš, takođe, biti u stanju da u srcu osetiš žaljenje prema sebi: ranije nisi mogao da udovoljiš Bogu i sad možeš da žališ sebe zbog toga. Ništa od toga ne sme da ti nedostaje – jer će te Bog upravo kroz ove stvari usavršiti. Ako ne možeš da zadovoljiš ove kriterijume, ti onda ne možeš da budeš usavršen.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“