Svaka etapa Božjeg dela u telu predstavlja Njegovo delo čitavog doba, a ne samo neki određeni period, kao što je to slučaj sa čovekovim delom. Stoga okončanje dela Njegovog poslednjeg ovaploćenja ne označava potpuni kraj Njegovog dela, zato što Njegovo delo u telu predstavlja čitavo doba, a ne samo period u kojem On Svoje delo obavlja u telu. To samo znači da On Svoje delo čitavog doba dovršava tokom boravka u telu, nakon čega se ono širi posvuda. Pošto ovaploćeni Bog obavi Svoju službu, On će Svoje buduće delo poveriti onima koji Ga slede. Na taj će način Njegovo delo čitavog doba nastaviti da se obavlja bez prekida. Delo čitavog doba ovaploćenja smatraće se završenim tek kad se proširi na svako mesto u vaseljeni. Delom ovaploćenog Boga započinje nova era, a oni koji nastavljaju Njegovo delo jesu oni koje On upotrebljava. Celokupan posao koji čovek obavlja je unutar službe ovaploćenog Boga i on ne može da prekorači taj opseg. Da ovaploćeni Bog nije došao da obavi Svoje delo, čovek ne bi mogao staro doba da privede kraju, niti bi mogao da započne novo doba. Delo koje obavlja čovek spada u opseg onih dužnosti koje čovek može da izvršava i ono ne predstavlja Božje delo. Jedino ovaploćeni Bog može da dođe i da dovrši delo koje On treba da obavi i, osim Njega, to delo niko ne može da obavi u Njegovo ime. Ovo o čemu govorim se, naravno, odnosi na delo ovaploćenja. Ovaj ovaploćeni Bog najpre izvršava onaj korak dela koji nije u skladu s čovekovim predstavama, nakon čega obavlja još poslova koji nisu usklađeni s čovekovim predstavama. Cilj tog dela je osvajanje čoveka. U određenom smislu, Božje ovaploćenje nije u skladu s čovekovim predstavama, te On stoga obavlja još neka dela koja nisu u skladu s čovekovim predstavama, što čoveka navodi da razvija još kritičnije stavove o Njemu. On Svoje delo osvajanja, naprosto, obavlja među ljudima koji o Njemu imaju bezbroj predstava. Nakon što obavi Svoju službu, svi će ljudi, ma kako se prema Njemu ophodili, potpasti pod Njegovu vrhovnu vlast. Činjenica ovog dela ne odražava se samo na kineski narod, već ujedno predstavlja i način na koji će čitavo čovečanstvo biti osvojeno. Efekti ostvareni na ovim ljudima najavljuju efekte koji će biti ostvareni na čitavom čovečanstvu, a efekti dela koje On bude obavljao u budućnosti daleko će premašiti čak i efekte ostvarene na ovim ljudima. Božje delo u telu ne podrazumeva velike fanfare, ali nije ni obavijeno nejasnoćom. To je realno i stvarno delo, delo u kojem je jedan jedan, a dva je dva. Ono ni od koga nije skriveno, niti ikoga obmanjuje. Ono što ljudi vide jesu realne i autentične stvari, a ono što čovek zadobija je praktično znanje i istina. Kad ovo delo bude dovršeno, čovek će posedovati novo znanje o Njemu, a oni koji uistinu streme, neće više o Njemu imati nikakve predstave. To nije samo efekat Njegovog dela na kineski narod, već takođe predstavlja i efekat Njegovog dela osvajanja čitavog čovečanstva, jer za delo osvajanja celog čovečanstva ništa nije korisnije od ovog tela, od delovanja tog tela i od svega što tom telu pripada. Sve je to korisno kako za Njegovo današnje delo, tako i za Njegovo delo u budućnosti. Ovo će telo osvojiti čitavo čovečanstvo i zadobiti čitavo čovečanstvo. Nema boljeg dela putem kojeg bi celo čovečanstvo moglo Boga da vidi, da Mu se pokori i da Ga spozna. Delo koje čovek obavlja predstavlja samo ograničeni opseg, a kada Bog obavlja Svoje delo, On se ne obraća određenoj osobi, već se obraća celom ljudskom rodu i svima onima koji prihvataju Njegove reči. Proglašavajući ishode, Bog proglašava ishode svih ljudi, a ne samo ishod određene osobe. On nikoga ne tretira na poseban način, niti od bilo koga pravi žrtvu, već se obraća čitavom čovečanstvu i radi za njegovu dobrobit. Stoga je ovaj ovaploćeni Bog sve ljude već klasifikovao prema njihovoj vrsti, već je sudio celom čovečanstvu i celom čovečanstvu uredio prikladna odredišta. Mada Bog Svoje delo obavlja samo u Kini, On je zapravo već rešio delo čitave vaseljene. On ne može da čeka da se Njegovo delo proširi na sav ljudski rod da bi tek onda počeo, korak po korak, nešto da izjavljuje i uređuje. Zar tada ne bi već bilo prekasno? Sada je On potpuno sposoban da unapred dovrši Svoje buduće delo. Pošto je Onaj koji deluje ovaploćeni Bog, On Svoje bezgranično delo obavlja unutar ograničenog opsega, nakon čega će od čoveka zatražiti da izvrši dužnost koju čovek treba da izvrši; to je načelo po kojem On deluje. On s čovekom može da živi samo neko vreme i ne može da ga prati sve dok delo čitave epohe ne bude dovršeno. On unapred predviđa Svoje buduće delo zato što je On Bog. Nakon toga, On će Svojim rečima sve ljude klasifikovati prema njihovoj vrsti, a čovečanstvo će, shodno Njegovim rečima, zakoračiti u Njegovo delo, koje se odvija korak po korak. Niko neće pobeći i svi moraju praktično da deluju u skladu s tim. Ubuduće će, dakle, doba biti usmeravano Njegovim rečima, a ne Duhom.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Iskvareni ljudski rod ima veću potrebu za spasenjem od strane ovaploćenog Boga”