Sledeći pasus je zabeležen u Knjizi o Joni 4:10-11: „Jahve mu reče: ’Tebi je prirastao srcu bršljan oko koga se nisi potrudio, niti si ga uzgojio; jedne noći je niknuo, a druge noći je uvenuo. A da meni ne priraste srcu Niniva, veliki grad sa preko sto dvadeset hiljada ljudi, koji ne znaju gde im je desno a gde levo, i mnoštvo stoke?’” Ovo su stvarne reči Boga Jahvea, iz razgovora između Boga i Jone. Iako je ovaj razgovor kratak, on vrvi od Stvoriteljeve nevoljnosti da digne ruke od ljudskog roda i od Njegove brige za ljudski rod. Ove reči izražavaju pravi stav i prava osećanja koje Bog ima u Svom srcu prema Svojim stvorenim bićima. Ovim rečima Bog iznosi i Svoje istinske namere za ljudski rod, eksplicitnim jezikom koji je čovek retko čuo.

I

Stvoritelj je u svakom trenutku među ljudima, On uvek razgovara sa čovekom i svim stvorenjima i svakodnevno obavlja nova dela. Njegova suština i narav izraženi su u Njegovom dijalogu sa čovekom; Njegove misli i ideje sasvim se otkrivaju u Njegovim delima; On u svakom trenutku pravi društvo ljudskom rodu i posmatra ga. Koristi Svoje tihe reči da svim stvorenjima i ljudskom rodu kaže: „Ja sam na nebesima i među svim stvorenjima. Čuvam stražu; čekam; pored tebe sam…”

II

Njegove ruke su tople i snažne; Njegovi koraci su lagani; Njegov glas je blag i graciozan; Njegovo obličje prolazi i okreće se, obuhvatajući ceo ljudski rod; Njegovo lice je lepo i nežno. Nikada nije otišao, nikada nije nestao. On je danonoćno stalni pratilac ljudskog roda i nikada ga ne napušta. Njegova predana briga i posebna privrženost ljudskom rodu, kao i Njegova istinska briga i ljubav za čoveka, pokazivali su se malo po malo dok je spasavao grad Ninivu. Naročito je razgovor između Boga Jahvea i Jone u potpunosti otkrio Stvoriteljevu nežnost prema ljudskom rodu koji je On Sȃm stvorio. Kroz te reči, možeš duboko da iskusiš Božja iskrena osećanja prema ljudskom rodu…

iz knjige „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni II”