I

U vreme kad ljudi tek treba da budu spaseni, Sotona njihove živote često ometa, pa ih čak i kontroliše. Drugim rečima, ljudi koji nisu spaseni, zatočenici su Sotone; oni nemaju slobodu, Sotona ih nije pustio iz svog stiska, nisu podobni niti imaju pravo da se klanjaju Bogu, a Sotona ih pri tom u stopu prati i žestoko napada. Takvi ljudi nemaju sreću o kojoj bi mogli govoriti, ni pravo na normalnu egzistenciju o kojoj bi mogli govoriti, a još manje imaju dostojanstvo o kojem bi mogli govoriti. Ako ustaneš i povedeš bitku protiv Sotone, koristeći kao oružje u toj bici na život i smrt svoju veru u Boga, pokornost i strah od Boga, tako da do nogu potučeš Sotonu, nateraš ga da podvije rep i postane kukavica kad god te vidi, tek tada će potpuno da odustane od napada i optužbi protiv tebe – i u tom trenutku ćeš biti spasen i postati slobodan.

II

Ako si samo odlučan da u potpunosti raskrstiš sa Sotonom, ali nisi opremljen delotvornim oružjem kojim možeš da ga poraziš, onda ćeš i dalje biti u opasnosti. Kako vreme bude odmicalo, kada te Sotona toliko izmuči da ti iscrpi i poslednji atom snage, a ti i dalje nisi u stanju da svedočiš i još uvek se nisi u potpunosti oslobodio Sotoninih optužbi i napada, tvoje će nade u spasenje biti veoma male. Na kraju, to jest, kad bude objavljen svršetak Božjeg dela, ako te Sotona i dalje bude držao u šaci, nesposobnog da se oslobodiš, onda ćeš zauvek ostati bez ijedne prilike i bez svake nade. Iz toga proizlazi da će takvi ljudi biti potpuno u Sotoninom ropstvu.

iz knjige „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”