Kako čovek koji u svojim predstavama postavlja granice Bogu može da primi Božja otkrivenja?
Božje delo uvek ide dalje, i mada se svrha Njegovog dela ne menja, metod po kojem On deluje večito se menja, što znači da se i oni koji slede Boga večito menjaju. Što više Bog deluje, to je temeljnija čovekova spoznaja Boga. Kao posledica Božjeg dela, i u čovekovoj naravi dolazi do odgovarajućih promena. Međutim, upravo zato što se delo Božje večito menja, oni koji nisu spoznali delo Svetog Duha i oni nerazumni ljudi koji nisu spoznali istinu, postaju ljudi koji se opiru Bogu. Delo Božje nikada se ne prilagođava čovekovim predstavama zato što je Njegovo delo uvek novo i nikada staro, i On nikada ne ponavlja staro delo, već naprotiv, sigurno ide napred sa delom koje nikada ranije nije obavljeno. Kako Bog ne ponavlja Svoja dela, a čovek uvek sudi o trenutnom Božjem delu na osnovu dela koje je On obavio u prošlosti, Bogu je postalo izuzetno teško da sprovodi svaku etapu Svog dela novog doba. Čovek ima previše poteškoća! Previše je konzervativan u svom razmišljanju! Niko ne poznaje delo Božje, ali mu svako određuje granice. Kada napusti Boga, čovek gubi život, istinu i Božje blagoslove, ali ipak ne prihvata ni život, ni istinu, a ponajmanje veće blagoslove koje Bog daruje čovečanstvu. Svi ljudi žele da zadobiju Boga, ali nisu sposobni da tolerišu bilo kakve promene u Božjem delu. Oni koji ne prihvataju novo Božje delo veruju da je delo Božje nepromenjivo, da zauvek stoji u mrtvoj tački. Oni veruju da sve što je potrebno da bi se zadobilo večno spasenje od Boga jeste da se poštuje zakon, i da će namere Božje uvek biti zadovoljene dokle god se oni kaju i ispovedaju svoje grehe. Oni smatraju da Bog može biti Bog samo po zakonu i onaj Bog koji je zbog čoveka prikovan za krst; oni takođe smatraju da Bog ne treba i ne može da izađe izvan okvira Biblije. Upravo ih je takvo razmišljanje čvrsto okovalo u zakone starog doba i prikovalo za mrtve propise. Ima još više onih koji veruju da kakvo god bilo, novo Božje delo mora biti potkrepljeno proročanstvima, i da u svakoj etapi takvog dela svi koji Ga prate „iskrenim“ srcem moraju da dožive i otkrivenja; u suprotnom, to delo ne može biti Božje delo. Već i sama spoznaja Boga za čoveka nije lak zadatak. Kada se tome doda čovekovo nerazumno srce i buntovna priroda prožeta uobraženošću i samoljubljem, postaje mu još teže da prihvati Božje novo delo. Čovek niti pažljivo proučava novo delo Božje, niti ga prihvata s poniznošću; umesto toga, on zauzima prezriv stav dok iščekuje otkrivenja i smernice od Boga. Nije li to ponašanje onih koji se bune protiv Boga i opiru Mu se? Kako takvi ljudi mogu da zadobiju Božje odobravanje?
Isus je rekao da je delo Jahveovo zastarelo za Doba blagodati, baš kao što Ja danas kažem da je delo Isusovo takođe zastarelo. Da je postojalo samo Doba zakona, a ne i Doba blagodati, Isus ne bi bio razapet i ne bi mogao da iskupi celokupno čovečanstvo. Da je postojalo samo Doba zakona, da li bi čovečanstvo uspelo da stigne ovoliko daleko, do današnjih dana? Istorija ide napred, a nije li istorija prirodni zakon Božjeg dela? Zar ovo nije prikaz Njegovog upravljanja čovekom širom vaseljene? Istorija ide napred, pa tako i delo Božje. Božje namere se večito menjaju. On ne bi mogao da jednu istu etapu Svoga dela obavlja tokom šest hiljada godina, jer kao što svi znaju, Bog je uvek nov i nikada star, i On nikako ne bi mogao da se iznova vraća istom delu kao što je raspeće, da biva prikovan za krst jedanput, dvaput, triput… Bilo bi smešno tako razmišljati. Bog ne radi stalno isti posao; Njegovo delo se večito menja i uvek je novo, baš kao što vam se Ja obraćam novim rečima i svakoga dana obavljam novo delo. Ovo je delo koje sprovodim, a ključne su reči „novo“ i „čudesno“. Izreka „Bog je nepromenljiv i Bog će uvek biti Bog“ zaista jeste tačna; Božja suština se ne menja, Bog je uvek Bog i On nikada ne bi mogao da postane Sotona, ali to nije dokaz da je Njegovo delo konstantno i nepromenljivo kao što to jeste Njegova suština. Ti tvrdiš da je Bog nepromenljiv, ali kako onda možeš da objasniš to da je Bog uvek nov i nikada star? Božje delo se neprestano širi i neprestano menja, a Njegove namere se neprestano ispoljavaju i otkrivaju čoveku. Kako čovek doživljava Božje delo tako se njegova narav neprestano menja, baš kao i njegovo znanje. Odakle onda potiče ova promena? Zar ne potiče od dela Božjeg koje se večito menja? Ako čovekova narav može da se menja, zašto čovek ne može da dozvoli da se i Moje delo i Moje reči neprestano menjaju? Moram li Ja da budem podvrgnut ljudskim ograničenjima? Zar u ovom slučaju ne koristiš usiljene argumente i izopačenu logiku?
Pošto je vaskrsao, Isus se ukazao Svojim učenicima i rekao: „Ja ću poslati ono što je moj Otac obećao. Vi budite u gradu dok na vas ne siđe sila sa visine.“ Da li znaš kako se ove reči mogu objasniti? Da li je na tebe, sada, sišla sila Njegova? Da li razumeš na šta se odnosi „sila“? Isus je objavio da će Duh istine biti darovan čoveku tokom poslednjih dana. Poslednji dani su sada ovde; da li ti razumeš kako Duh istine izražava reči? Gde se pojavljuje i deluje Duh istine? U knjizi proročanstava proroka Isaije nigde se ne spominje da će se dete po imenu Isus roditi u doba Novog zaveta; samo je napisano da će se roditi muško dete po imenu Emanuel. Zašto se ime „Isus“ ne spominje? Nigde u Starom zavetu se to ime ne pojavljuje, pa zašto onda još uvek veruješ u Isusa? Svakako nisi počeo da veruješ u Isusa tek pošto si Ga video svojim očima, zar ne? Ili si počeo da veruješ nakon što si primio otkrivenje? Da li bi ti Bog zaista ukazao takvu blagodat? Da li bi ti On darovao tako velik blagoslov? Na čemu se zasniva tvoja vera u Isusa? Zašto ne veruješ da se Bog danas ovaplotio? Zašto kažeš da ti nepostojanje Božjeg otkrivenja namenjenog tebi dokazuje da se On nije ovaplotio? Da li Bog mora da obavesti ljude pre nego što započne Svoje delo? Da li prvo mora da dobije njihovo odobrenje? Isaija je samo objavio da će se muško dete roditi u jaslama; nikada nije prorekao da će Marija roditi Isusa. Na čemu tačno zasnivaš svoju veru u Isusa koga je Marija rodila? Jesi li siguran da tvoja vera nije zbrkana? Neki kažu da se Božje ime ne menja. Zašto je onda Jahveovo ime postalo Isus? Prorečeno je da će Mesija doći, pa zašto je onda došao čovek po imenu Isus? Zašto se ime Božje promenilo? Zar takvo delo nije odavno obavljeno? Zar ne može Bog danas da obavlja novije delo? Jučerašnje delo može se izmeniti, a Isusovo delo može se nastaviti na Jahveovo delo. Zar, onda, neko drugo delo ne može slediti za Isusovim? Ako se Jahveovo ime može promeniti u Isus, zar ne može onda i Isusovo ime da se promeni? Ništa od ovoga nije čudno; samo je ljudski um previše prost. Bog će uvek biti Bog. Bez obzira na to kako se Njegovo delo menja, i bez obzira na to kako se Njegovo ime menja, Njegova narav i mudrost se nikada neće promeniti. Ako veruješ da se Bog može nazvati samo imenom Isusovim, onda je tvoje znanje isuviše ograničeno. Da li se usuđuješ da tvrdiš da će Isus zauvek biti ime Božje, da će se Bog zauvek i uvek voditi pod imenom Isusovim i da se to nikada neće promeniti? Da li se usuđuješ da sa sigurnošću tvrdiš da je ime Isusovo zaključilo Doba zakona i da će isto tako zaključiti poslednje doba? Ko može da kaže da Isusova blagodat može da privede jedno doba kraju? Ako ti nedostaje jasno razumevanje ovih istina, onda ne samo da nećeš biti u stanju da propovedaš jevanđelje, nego ni ti sȃm nećeš biti u stanju da stojiš čvrsto. Kada osvane dan u kojem ćeš rešiti sve teškoće takvih vernika i opovrgnuti sve njihove zablude, to će biti dokaz da si u potpunosti siguran u ovu etapu dela i da nemaš ni najmanju sumnju. Ako nisi u stanju da opovrgneš njihove zablude, onda će ti oni podmetati i klevetati te. Zar to ne bi bilo sramotno?
Svi Jevreji su čitali Stari zavet i znali su za Isaijino proročanstvo da će se muško dete roditi u jaslama. Zašto su, uprkos tome što su vrlo dobro znali ovo proročanstvo, i dalje progonili Isusa? Nije li to zbog njihove buntovne prirode i neznanja o delu Svetog Duha? U to vreme, fariseji su verovali da se delo Isusovo razlikuje od onoga što su znali o muškom detetu iz proročanstva, a ljudi danas odbacuju Boga jer delo ovaploćenog Boga nije u skladu sa Biblijom. Zar nije suština njihovog buntovništva prema Bogu ista? Da li možeš da prihvatiš, bezuslovno, celokupno delo Svetog Duha? Ako je to delo Svetog Duha, onda je to pravi tok i ti treba da ga prihvatiš bez ikakvog nepoverenja; ne treba da budeš probirljiv. Ako stekneš bolji uvid u Boga a oprezniji si prema Njemu, zar to onda nije ničim izazvano? Ti ne treba da tražiš dalju potvrdu u Bibliji; ako se radi o delu Svetog Duha, onda ga moraš prihvatiti zato što u Boga veruješ da bi Ga sledio, a ne da bi Ga preispitivao. Ti ne treba da tražiš dodatne dokaze za Moje postojanje da bi dokazao da sam Ja tvoj Bog, već bi trebalo da si u stanju da razlučiš da li sam ti Ja od koristi – to je najvažnije. Čak i ako pronađeš mnogo nepobitnih dokaza u Bibliji, to te ne može u potpunosti dovesti pred Mene. Ti samo živiš u okviru Biblije, a ne preda Mnom; Biblija ti ne može pomoći da Me spoznaš, niti može da produbi tvoju ljubav prema Meni. Iako je Biblija prorekla da će se roditi muško dete, niko nije mogao da pojmi kome će se to proročanstvo dogoditi, zato što čovek nije poznavao delo Božje, i to je navelo fariseje da se usprotive Isusu. Neki znaju da je Moje delo u interesu čoveka, ali oni i dalje veruju da smo Isus i Ja dva potpuno odvojena, međusobno neusklađena bića. U to vreme, Isus je Svojim učenicima samo dao niz propovedi u Dobu blagodati o tome kako da primenjuju veru, kako da se okupljaju, kako da preklinju u molitvi, kako da se odnose prema drugima, i tako dalje. Delo koje je On obavio bilo je delo iz Doba blagodati, i On je razložio samo kako učenici i drugi Njegovi sledbenici treba da primenjuju veru. On je samo obavljao delo Doba blagodati, a ništa od dela poslednjih dana. Kada je Jahve uveo starozavetni zakon u Doba zakona, zašto onda On nije obavio delo Doba blagodati? Zašto On nije unapred razjasnio delo Doba blagodati? Zar to ne bi pomoglo čoveku da ga prihvati? On je samo prorekao da će se muško dete roditi i doći na vlast, ali nije unapred izvršio delo Doba blagodati. Delo Božje u svakom dobu ima jasno određene granice; On obavlja samo delo tekućeg doba i nikada ne obavlja unapred sledeću etapu dela. Samo tako Njegovo delo svojstveno svakom dobu može doći do izražaja. Isus je govorio samo o znacima poslednjih dana, o tome kako biti strpljiv i kako biti spasen, kako se pokajati i ispovediti, kako nositi krst i podnositi patnju; On nikada nije govorio o tome kako čovek u poslednjim danima treba da zasluži ulazak niti kako treba da traži da udovolji Božjim namerama. Kad je tako, zar nije smešno u Bibliji tražiti Božje delo poslednjih dana? Šta možeš da vidiš samo držeći Bibliju? Bilo da se radi o tumaču Biblije ili o propovedniku, ko je mogao unapred da vidi današnje delo?
„Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!“ Da li ste sada čuli reči Svetog Duha? Reči Božje su došle do vas. Da li ih čujete? Bog obavlja delo reči u poslednjim danima, a te reči su reči Svetog Duha, jer Bog je Sveti Duh, a može i da se ovaploti; stoga, reči Svetog Duha, kao što je rečeno u prošlosti, jesu reči ovaploćenog Boga danas. Postoji mnogo nerazložnih ljudi koji veruju da, pošto je Sveti Duh taj koji govori, Njegov glas treba da dopire sa nebesa da bi ga ljudi čuli. Ko god tako misli, nije spoznao delo Božje. Zaista, izjave Svetog Duha su one koje izgovara ovaploćeni Bog. Sveti Duh ne može neposredno da govori čoveku; čak ni u Doba zakona, Jahve nije neposredno govorio narodu. Zar nije mnogo manje verovatno da bi to učinio u ovom dobu? Da bi Bog mogao da izgovara reči kojima obavlja delo, On se mora ovaplotiti; u suprotnom, Njegovo delo ne bi moglo da postigne svoje ciljeve. Oni koji se odriču ovaploćenog Boga su oni koji ne poznaju Duh ili načela po kojima Bog deluje. Oni koji veruju da je sada doba Svetog Duha, ali ne prihvataju Njegovo novo delo, jesu oni koji žive u nejasnoj i apstraktnoj veri. Takvi ljudi nikada neće primiti delo Svetog Duha. Oni koji traže samo da Sveti Duh govori i obavlja Svoje delo neposredno, i ne prihvataju reči ili delo ovaploćenog Boga, nikada neće biti u stanju da zakorače u novo doba, niti će Bog ikada moći da im donese potpuno spasenje!