Što ljudi u većoj meri prihvataju reči Božje, to prosvećeniji oni bivaju, a njihova glad i žeđ u traganju za spoznajom Boga sve su veće. Samo oni koji prihvataju reči Božje u stanju su da steknu bogatija i dublja iskustva, i samo njihovi životi mogu nastaviti da rastu poput cvetova susama. Svi ljudi koji tragaju za životom trebalo bi da se prema tome odnose kao prema svom poslu s punim radnim vremenom; trebalo bi da osete: „bez Boga ne mogu da živim; bez Boga ništa ne mogu da postignem; bez Boga je sve isprazno“. Takođe bi trebalo da donesu ovakvu odluku: „bez prisustva Svetog Duha ništa neću uraditi i, ako čitanje reči Božjih nema efekta, onda sam ravnodušan prema svemu što radim“. Ne udovoljavajte sebi. Životna iskustva proizlaze iz prosvećenja i usmeravanja Božjeg i predstavljaju kristalizaciju vaših subjektivnih napora. Od sebe bi trebalo da zahtevate sledeće: „Kada je u pitanju životno iskustvo, ne mogu zanemarivati svoje odgovornosti i obaveze.“

Ponekad, kada se nađeš u nenormalnim okolnostima, Bog više nije prisutan u tebi i nisi više u stanju da osetiš Boga pri molitvi. Normalno je da u takvim trenucima osetiš strah. Trebalo bi da odmah počneš da tragaš. Ako to ne učiniš, Bog će se odvojiti od tebe, a ti ćeš na dan-dva, pa čak i na mesec ili dva biti lišen prisustva Svetog Duha. Štaviše, bićeš lišen dela Svetog Duha. U takvim situacijama ti neverovatno otupiš i iznova upadaš u Sotonino ropstvo, do te mere da si u stanju svašta da učiniš. Žudiš za bogatstvom, obmanjuješ svoju braću i sestre, gledaš filmove i video snimke, igraš igrice, pa čak i prekomerno pušiš i piješ. Tvoje srce je odlutalo daleko od Boga, u tajnosti si pošao svojim putem i počeo samovoljno da sudiš o Božjem delu. U nekim slučajevima, ljudi potonu toliko duboko da bez stida i srama čine grehe seksualne prirode. Takve ljude je Sveti Duh napustio; zapravo, delo Svetog Duha odavno već ne boravi u njima. Oni samo sve dublje tonu u pokvarenost, dok ruke zla dosežu sve dalje. Na kraju poriču postojanje ovog puta i, čineći grehe, padaju u ropstvo Sotone. Ako otkriješ da u sebi nosiš samo prisustvo Svetog Duha, ali ti nedostaje delo Duha Svetoga, već se nalaziš u opasnoj situaciji. A ako ne možeš da osetiš čak ni prisustvo Svetog Duha, na ivici si smrti. Ako se ne pokaješ, potpuno ćeš se vratiti Sotoni i bićeš među onima koji su prognani. Prema tome, kada otkriješ da se nalaziš u stanju u kome samo postoji prisustvo Svetog Duha (ne činiš grehe, kontrolišeš se i ne radiš ništa što se otvoreno opire Bogu), ali ti nedostaje delo Svetog Duha (ne osećaš se ganuto pri molitvi, ne dostižeš jasno prosvećenje niti prosvetljenje kada jedeš i piješ reči Božje, ravnodušan si u pogledu jedenja i ispijanja reči Božjih, nema nikakvog napretka u tvom životu i odavno si lišen velikog prosvetljenja) – u takvim trenucima moraš biti oprezniji. Ne smeš se razmaziti, ne smeš više ni za pedalj popuštati svom karakteru. Prisustvo Svetog Duha može u bilo kom trenutku iščileti. Zato su takve situacije izuzetno opasne. Ako se nađeš u ovakvom stanju, pokušaj da preokreneš situaciju što je pre moguće. Najpre treba da izgovoriš molitvu pokajanja i da zamoliš Boga da još jednom prenese Svoju milost na tebe. Moli se usrdnije i umiri svoje srce kako bi pojeo i popio što više Božjih reči. Nakon što stekneš takvu osnovu, moraš provoditi više vremena u molitvi; udvostruči svoj trud dok pevaš, moliš se, jedeš i piješ reči Božje i dok obavljaš svoju dužnost. Kada si najslabiji, Sotona najlakše zaposedne tvoje srce. Kada se to dogodi, tvoje srce biva oduzeto od Boga i vraćeno Sotoni, nakon čega ostaješ bez prisustva Svetog Duha. U takvim trenucima, dvostruko je teže povratiti delo Svetog Duha. Bolje je tragati za delom Svetog Duha dok je On još uvek sa tobom. Na taj način, Bog ti može podariti više Svog prosvećenja i neće te napustiti. Moliti se, pevati himne, obavljati svoju dužnost, jesti i piti reči Božje – sve se to čini da Sotona ne bi imao priliku da obavi svoj posao i da bi Sveti Duh mogao da deluje unutar tebe. Ako ne povratiš delo Svetog Duha na ovaj način, već naprosto čekaš, onda ti, nakon gubitka Njegovog prisustva, neće biti lako da povratiš delo Svetog Duha. To će biti moguće samo ako te Sveti Duh naročito dirne ili posebno tebe prosveti i prosvetli. Čak ni tada, tvoje stanje neće moći da se popravi za dan-dva; ponekad može proći i šest meseci bez ikakvog oporavka. Sve je to stoga što su ljudi isuviše popustljivi prema sebi, nesposobni da stvari dožive na normalan način, pa ih zato Sveti Duh napušta. Čak i ako uspeš da ponovo zadobiješ delo Svetog Duha, sadašnje Božje delo ti možda još uvek neće biti sasvim jasno, zato što u svom životnom iskustvu toliko nazaduješ kao da zaostaješ deset hiljada milja. Zar to nije strašno? Takvim ljudima, ipak, poručujem da ni sada nije kasno da se pokaju, ali pod jednim uslovom: morate vrednije da radite i ne smete se prepuštati lenjosti. Ako se drugi mole pet puta na dan, ti se moraš moliti deset puta; ako drugi jedu i piju reči Božje dva sata dnevno, ti to moraš raditi četiri ili šest sati; a ako drugi po dva sata slušaju himne, ti ih moraš slušati barem pola dana. Budi često u miru pred Bogom i misli na Božju ljubav sve dok ne budeš dirnut, sve dok se tvoje srce ne vrati Bogu, a ti se više ne budeš usuđivao da se udaljiš od Boga – tek tada će tvoja praksa uroditi plodom, tek tada ćeš moći da povratiš svoje prethodno, normalno stanje.

Neki tragaju s puno elana, ali ipak ne uspevaju da zakorače na pravi put. To je stoga što su suviše nemarni i što ne posvećuju pažnju duhovnim stvarima. Nemaju pojma kako da iskuse Božje reči, a ne znaju ni u čemu se sastoje delo i prisustvo Svetog Duha. Takvi ljudi su puni elana, ali lakomisleni; oni ne tragaju za životom. Takav si zato što nemaš ni trunke znanja o Duhu, ne znaš ništa o razvoju u aktuelnom delovanju Svetog Duha, a nisi upoznat ni sa stanjem koje vlada unutar tvog vlastitog duha. Nije li vera takvih ljudi krajnje lakomislena? Traganje takvih ljudi na kraju ne donosi ništa. Da bi tokom života postigao rast u svojoj veri u Boga, ključno je da znaš kakvo delo Bog izvršava u tvom iskustvu, da posmatraš Božju divotu i da razumeš Božju volju, kako bi mogao da prihvatiš svekoliko Božje uređenje, i kako bi Božje reči bile uklesane u tebi do te mere da postanu tvoj život i da bi na taj način udovoljio Bogu. Ako je tvoja vera lakomislena, ako ne posvećuješ pažnju duhovnim pitanjima, niti promenama u svojim životnim sklonostima, ako ne ulažeš napor da se približiš istini, da li ćeš biti u stanju da shvatiš Božju volju? Ako ne razumeš šta Bog traži od tebe, nećeš biti u stanju da stičeš iskustvo, pa zato nećeš imati ni put koji te vodi ka praksi. Ono na šta moraš da obratiš pažnju dok doživljavaš Božje reči jeste efekat koji one proizvode u tebi, kako bi Boga mogao da spoznaš na osnovu Njegovih reči. Ako znaš samo da čitaš Božje reči, ali ne i kako da ih doživiš, zar to ne pokazuje da ti nedostaje duhovno razumevanje? Trenutno, većina ljudi nije sposobna da iskusi Božje reči, te stoga oni i ne poznaju Božje delo. Nije li to propust u njihovoj praksi? Ako tako nastave, u kom će trenutku oni biti sposobni da iskuse stvari u svoj njihovoj punoći i da ostvare napredak u životu? Nije li sve to samo prazna priča? Mnogo je među vama onih koji su usredsređeni na teoriju, koji ne znaju ništa o duhovnim pitanjima, a ipak još uvek žele da budu stavljeni u službu Božju i da ih Bog blagosilja. To je potpuno nerealno! Prema tome, morate stati na put ovom neuspehu kako biste svi mogli da u svom duhovnom životu krenete pravim putem, da doživite istinska iskustva i da zaista zakoračite u stvarnost Božjih reči.