Spolja gledano, čini se da su koraci trenutnog Božjeg dela već završeni i da je čovek već iskusio sud, grdnju, udarce i oplemenjivanje Božjih reči, te da je prošao kroz takve korake kao što su kušnja služitelja, oplemenjivanje u vreme grdnje, kušnja smrti, kušnja kontrasta i vreme ljubavi prema Bogu. Ipak, uprkos tome što su tokom svakog koraka podneli mnogo teškoća, ljudi i dalje ne razumeju Božje namere. Uzmimo za primer kušnju služitelja: njima i dalje nije jasno šta su zadobili, šta su spoznali i kakav efekat je Bog želeo da postigne. S obzirom na brzinu Božjeg dela, čovek nipošto nije u stanju da drži korak s današnjim tempom. Ovo pokazuje da Bog ove korake Svog dela najpre obznanjuje čoveku, rasvetljavajući time određeno pitanje, a da ni u jednom od tih koraka ne mora da dostigne nivo koji je čoveku zamisliv. Da bi Bog nekoga usavršio tako da on zaista bude zadobijen od strane Njega, mora da sprovede sve navedene korake. Svrha ovog dela jeste da se pokaže koje korake Bog mora da sprovede da bi usavršio grupu ljudi. Prema tome, spolja gledano, koraci Božjeg dela su završeni – ali u suštini, On je tek počeo zvanično da usavršava ljude. Ljudima bi ovo trebalo da bude jasno: završeni su koraci Njegovog dela, ali sâmo delo nije privedeno kraju. Ipak, vođeni svojim predstavama, ljudi veruju da su svi koraci Božjeg dela obznanjeni čoveku, te stoga nema sumnje da je Božje delo završeno. Ovakvo gledište je potpuno pogrešno. Božje delo se kosi s čovekovim predstavama i u svakom pogledu uzvraća udarac takvim predstavama; koraci Božjeg dela se naročito kose s čovekovim predstavama. Sve ovo pokazuje Božju mudrost. Može se videti da se čovekove predstave na svakom koraku sukobljavaju s Božjim delom, a Bog uzvraća udarac svemu što čovek zamisli. To je uvid koji proističe iz stvarnih iskustava. Svi misle da Bog deluje prebrzo, da se Božje delo završava pre nego što to uopšte shvate, pre nego što steknu ikakvo razumevanje i dok su još uvek smeteni, i da je tako sa svakim korakom Njegovog dela. Većina ljudi veruje da se Bog poigrava s ljudima – ali to nije namera Njegovog dela. Njegov metod rada je metod preživanja: isprva nalik letimičnom posmatranju cveća dok juriš na konju, a zatim se ulazi u pojedinosti i sve postaje ozbiljno – što ljude zatiče nespremne. Ljudi pokušavaju da se prema Bogu odnose površno, misleći da će udovoljiti Bogu ako samo otaljavaju stvari kako bi dostigli određeni nivo. U stvarnosti, kako bi ljudi uopšte mogli da udovolje Bogu time što samo otaljavaju? Da bi postigao najbolji učinak, Bog deluje tako što ljude zatiče nespremne, udarajući kad se tome ne nadaju; to im donosi dublju spoznaju o Njegovoj mudrosti i veće razumevanje Njegove pravednosti, Njegovog veličanstva i Njegove naravi koja ne podnosi uvrede.

Danas je Bog zvanično započeo usavršavanje čoveka. Kako bi bili usavršeni, ljudi moraju proći kroz razotkrivanje, sud i grdnju Njegovih reči, moraju iskusiti kušnje i oplemenjivanje Njegovih reči (poput kušnje služitelja) i moraju biti kadri da izdrže kušnju smrti. To znači da su oni koji istinski slede Božju volju sposobni da usred Božjeg suda, grdnje i kušnji hvale Boga iz dubine svog srca, da se u potpunosti pokore Bogu i pobune se protiv sebe samih, voleći tako Boga iskrenim, nepodeljenim i čistim srcem; takav je savršen čovek, i to je upravo delo koje Bog namerava da obavi, i delo koje će ostvariti. Ljudi ne treba da donose ishitrene zaključke o metodu kojim Bog deluje. Trebalo bi samo da streme ka život-ulasku. To je osnova. Nemojte stalno ispitivati metod Božjeg dela; to će samo umanjiti vaše buduće izglede. Koliko si video od metoda kojim Bog deluje? Koliko si bio pokoran? Koliko si zadobio iz svakog metoda Njegovog dela? Da li si voljan da te Bog usavrši? Želiš li da postaneš savršen čovek? Sve su to pitanja koja morate jasno da razumete i u koja morate da uđete.