Ako ljudi nemaju poverenja, nije im lako da nastave tim putem. Svako sada može da vidi da se Božje delo ni najmanje ne slaže sa ljudskim predstavama i uobraziljama. Bog je učinio toliko mnogo dela i izgovorio toliko reči i mada ljudi mogu da priznaju da su one istina, još uvek je moguće da se predstave o Bogu pojave u njima. Ako ljudi žele da razumeju istinu i zadobiju je, moraju imati poverenja i snagu volje da bi mogli da se drže onoga što su već videli i onoga što su zadobili iz svojih iskustava. Bez obzira na to šta Bog radi u ljudima, oni moraju da podrže ono što oni sami poseduju, da budu iskreni pred Bogom i da Mu ostanu posvećeni do samog kraja. To je dužnost ljudskog roda. Ljudi moraju da se pridržavaju onoga što treba da urade. Verovanje u Boga zahteva pokornost Njemu i iskustvo Njegovog dela. Bog je obavio toliko delo – moglo bi se reći da je za ljude sve usavršavanje, oplemenjivanje, a još više, grdnja. Nije bilo nijednog koraka Božjeg dela koji je bio u skladu sa ljudskim predstavama; ono u čemu su ljudi uživali bile su stroge Božje reči. Kada Bog dođe, ljudi treba da uživaju u Njegovom veličanstvu i Njegovom gnevu. Međutim, bez obzira koliko stroge bile Njegove reči, On dolazi da spase i usavrši čovečanstvo. Kao stvorena bića, ljudi treba da ispune dužnosti koje treba da ispune i da svedoče o Bogu usred oplemenjivanja. U svakoj kušnji treba da podrže svedočanstvo koje treba da daju i da to čine odlučno radi Boga. Osoba koja to radi je pobednik. Bez obzira koliko te Bog oplemenjuje, ti ostaješ pun poverenja i nikada ne gubiš poverenje u Njega. Radiš ono što čovek treba da uradi. To je ono što Bog zahteva od čoveka i čovekovo srce treba da bude u stanju da se u potpunosti vrati Njemu i da se okrene Njemu u svakom trenutku. To je pobednik. Oni koje Bog naziva „pobednicima” jesu oni koji su još uvek u stanju da postojano svedoče i očuvaju svoje prvobitno poverenje i svoju odanost Bogu kad se nađu pod uticajem Sotone i dok ih Sotona opseda, to jest, kada se nađu usred sila tame. Ako si još uvek u stanju da, bez obzira na sve, zadržiš čisto srce pred Bogom i održiš svoju istinsku ljubav prema Bogu, onda ti postojano svedočiš pred Bogom, a to je ono što Bog naziva „pobednikom”. Ako je tvoje stremljenje odlično kada te Bog blagosilja, a povlačiš se kad nema Njegovih blagoslova, da li je to čistota? Pošto si siguran da je ovaj put istinit, moraš ga slediti do kraja; moraš održavati svoju odanost Bogu. Pošto si video da je Sȃm Bog došao na zemlju da te usavrši, treba u potpunosti da Mu predaš srce. Ako i dalje možeš da Ga slediš, bez obzira na ono što On čini, čak i ako ti On odredi nepovoljan ishod na samom kraju, to je održavanje tvoje čistote pred Bogom. Nuditi sveto duhovno telo i prečistu devicu Bogu znači zadržati iskreno srce pred Bogom. Za ljudski rod, iskrenost je čistota, a sposobnost da se bude iskren prema Bogu jeste održavanje čistote. To je ono što bi trebalo da primenjuješ. Kada treba da se moliš, ti se moliš; kada treba da se okupiš u zajedništvu, ti to činiš; kada treba da pevaš himne, ti pevaš himne; i kada treba da se pobuniš protiv tela, ti se buniš protiv tela. Kada obavljaš svoju dužnost, ti je ne otaljavaš; kada si suočen sa kušnjama, ostaješ postojan. To je odanost Bogu. Ako ne podržavaš ono što ljudi treba da rade, onda su sve tvoje prethodne patnje i odluke bile uzaludne.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu”