Šta znači biti usavršen? Šta znači biti osvojen? Koji kriterijumi moraju biti ispunjeni kako bi ljudi bili osvojeni? A koji kriterijumi moraju biti ispunjeni kako bi oni bili usavršeni? I osvajanje i usavršavanje imaju za cilj da upotpune čoveka kako bi on mogao da bude vraćen u svoje prvobitno obličje, i da bude oslobođen od svoje iskvarene sotonske naravi i od uticaja Sotone. Ovo osvajanje nastupa rano u procesu rada na čoveku; zaista, to je prvi korak u tom radu. Usavršavanje predstavlja drugi korak i to je završni posao. Sva ljudska bića moraju proći kroz proces osvajanja. U suprotnom, ona ne bi mogla da spoznaju Boga niti bi bila svesna da Bog postoji, drugim rečima, bilo bi im nemoguće da priznaju Boga. A ako ljudi ne priznaju Boga, nemoguće je i da ih Bog upotpuni, budući da ti ne ispunjavaš kriterijume za ovo upotpunjavanje. Ako ti Boga čak ni ne priznaješ, kako Ga onda možeš spoznati? Kako možeš da tragaš za Njim? Nećeš moći ni da svedočiš o Njemu, a još manje ćeš imati vere da Mu udovoljiš. Prema tome, za svakoga ko želi da bude upotpunjen, prvi nužan korak jeste da se podvrgne delu osvajanja. Ovo predstavlja prvi uslov. Međutim, i osvajanje i usavršavanje jesu u cilju rada na ljudima i njihove promene, i svako od njih jeste segment dela upravljanja čovekom. Oba koraka su neophodna da bi se neko učinio celim, i nijedan se ne može zanemariti. Istina je da „biti osvojen“ ne zvuči baš lepo, ali je proces osvajanja nekoga zapravo isto što i proces njegove promene. Nakon što budeš osvojen, tvoja iskvarena narav možda u potpunosti ne bude iskorenjena, ali ćeš ti to znati. Kroz delo osvajanja, spoznaćeš svoju nisku ljudskost, kao i veliki deo sopstvene neposlušnosti. Iako u kratkom periodu dela osvajanja nećeš moći da odbaciš ili promeniš ove stvari, spoznaćeš ih, a to će postaviti temelj za tvoje usavršavanje. Kao takvi, i osvajanje i usavršavanje se obavljaju kako bi se ljudi promenili, kako bi bili oslobođeni od svojih iskvarenih sotonskih naravi, tako da u potpunosti mogu da se predaju Bogu. Biti osvojen predstavlja samo prvi korak u promeni ljudskih naravi, kao i prvi korak u kome se ljudi u potpunosti predaju Bogu, i korak je niže od usavršavanja. Životna dispozicija osvojene osobe se menja znatno manje od one kod usavršene osobe. Biti osvojen i biti usavršen se međusobno konceptualno razlikuju jer su to različite faze dela i zato što ljude odmeravaju prema različitim merilima; osvajanjem se ljudi odmeravaju prema nižim merilima, dok se usavršavanjem oni odmeravaju prema višim. Oni usavršeni jesu pravedni ljudi, ljudi koji su učinjeni svetim; oni su konkretizacija dela upravljanja ljudskim rodom ili finalni proizvodi. Iako nisu savršeni, oni jesu ljudi koji teže tome da žive smislenim životom. Međutim, oni osvojeni samo na rečima priznaju Božje postojanje; priznaju da se Bog ovaplotio, da se Reč pojavila u telu i da je Bog došao na zemlju da obavi delo suda i grdnje. Takođe priznaju da su Božji sud i grdnja, Njegovi udarci i oplemenjivanje, svi korisni za čoveka. Oni su tek odnedavno počeli da poseduju donekle ljudsko obličje. Poseduju određene uvide u život, ali im je on i dalje maglovit. Drugim rečima, oni tek počinju da poseduju ljudskost. U tome su efekti osvajanja. Kada ljudi kroče na put usavršavanja, njihove stare naravi su u stanju da se promene. Nadalje, njihovi životi nastavljaju da se razvijaju i oni postepeno sve dublje ulaze u istinu. U stanju su da se gnušaju sveta i svih onih koji ne tragaju za istinom. Posebno se gnušaju sebe, ali više od toga, sebe jasno spoznaju. Oni su spremni da žive prema istini i za svoj cilj postavljaju traganje za istinom. Nisu spremni da žive u mislima koje stvaraju njihovi sopstveni umovi i osećaju gnušanje prema čovekovoj samopravednosti, nadmenosti i samoljublju. Govore sa snažnim osećajem za pristojnost, stvari obavljaju uz razboritost i mudrost i odani su i poslušni Bogu. Ako dožive slučaj grdnje i suda, ne samo da ne postaju pasivni ili slabi, već su zahvalni na ovoj grdnji i sudu od Boga. Oni veruju da ne mogu bez Božje grdnje i suda, da ih to štiti. Oni ne tragaju za verom koja počiva na miru i radosti i traženju hleba da utole glad. Niti teže prolaznim telesnim užicima. Ovo se dešava kod onih koji su usavršeni. Nakon što ljudi budu osvojeni, oni priznaju da Bog postoji, ali se to priznanje u njima ispoljava na ograničen broj načina. Šta zapravo znači da se Reč pojavljuje u telu? Šta znači ovaploćenje? Šta je učinio ovaploćeni Bog? Koji su cilj i značaj Njegovog dela? Nakon što si iskusio toliko od Njegovog dela, nakon što si iskusio Njegova dela u telu, šta si zadobio? Tek nakon što razumeš sve ove stvari bićeš neko ko je osvojen. Ako samo kažeš da priznaješ da Bog postoji, ali se ne odričeš onoga čega treba da se odrekneš i ne odustaješ od telesnih užitaka od kojih treba da odustaneš, već umesto toga nastavljaš da žudiš za telesnim udobnostima kao što si oduvek, i ako nisi u stanju da se oslobodiš bilo kakvih predrasuda prema braći i sestrama i ne plaćaš nikakvu cenu u obavljanju mnogih jednostavnih praktičnih postupaka, onda to dokazuje da tek treba da budeš osvojen. U tom slučaju, čak i ako mnogo toga razumeš, sve to će biti uzalud. Oni osvojeni jesu ljudi koji su postigli određene početne promene i početni ulazak. Iskustvo Božjeg suda i grdnje ljudima pruža početno znanje o Bogu i početno razumevanje istine. Možda nisi u stanju da potpuno uđeš u stvarnost dubljih, detaljnijih istina, ali si u svom stvarnom životu u stanju da u delo sprovedeš mnoge rudimentarne istine, kao što su one koje obuhvataju tvoje telesne užitke ili tvoj lični status. Sve ovo je efekat koji se postiže kod ljudi tokom procesa osvajanja. Kod onih osvojenih mogu se videti i promene u naravi; na primer, način na koji se oblače i predstavljaju, i kako žive – sve to se može promeniti. Njihovo gledište o veri u Boga se menja, jasni su im ciljevi njihove potrage i imaju veće težnje. Tokom dela osvajanja, odgovarajuće promene nastaju i u njihovoj životnoj dispoziciji. Ima promena, ali su one plitke, preliminarne i daleko manje u odnosu na promene u naravi i ciljeve potrage onih koji su usavršeni. Ako se, tokom osvajanja, narav određene osobe uopšte ne promeni i ona ne zadobije nikakvu istinu, onda je ova osoba smeće i potpuno beskorisna! Ljudi koji nisu bili osvojeni ne mogu da budu usavršeni! Ako neka osoba teži tome da bude samo osvojena, tada ona ne može biti sasvim upotpunjena, čak i ako, tokom dela osvajanja, njene naravi ispoljavaju izvesne odgovarajuće promene. Ona će izgubiti i početne istine koje je stekla. Ogromna je razlika u promeni naravi kod onih koji su osvojeni u odnosu na one koji su usavršeni. Međutim, biti osvojen predstavlja prvi korak u promeni; to je temelj. Izostanak ove početne promene jeste dokaz da neka osoba zapravo uopšte ne spoznaje Boga, budući da ovo saznanje dolazi iz suda, a takav sud je glavni segment dela osvajanja. Kao takvi, svi oni koji se usavršavaju moraju prvo biti osvojeni; u suprotnom, nema načina da budu usavršeni.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (4)“