Ono što ste do danas shvatili jeste više nego što je bilo koja osoba koja nije usavršena shvatila tokom istorije. Bilo da je to vaše znanje o kušnjama ili veri u Boga, sve je to više od onoga što je bilo koji vernik u Boga znao. Stvari koje razumete su ono što saznate pre nego što prođete kroz kušnje okruženja, ali vaš stvarni rast se nimalo ne poklapa sa njima. Ono što znate je više od onoga što primenjujete u praksi. Iako vi kažete da ljudi koji veruju u Boga treba da vole Boga i treba da teže ne za blagoslovima, već samo da udovolje Božjim namerama, ono što se manifestuje u vašim životima je daleko od toga i u velikoj meri je ukaljano. Većina ljudi veruje u Boga radi mira i drugih koristi. Osim ako se ne radi o tvojoj koristi, ti ne veruješ u Boga, a ako ne možeš da primiš Božju blagodat, duriš se. Kako ono što si rekao može biti tvoj pravi rast? Kada su u pitanju neizbežni porodični incidenti kao što su obolevanje dece, hospitalizacija bližnjih, loši prinosi useva i progon od strane članova porodice, čak i ove česte, svakodnevne stvari su previše za tebe. Kada se takve stvari dese, ti se uspaničiš, ne znaš šta da radiš – i veći deo vremena se žališ na Boga. Žališ se da su te Božje reči prevarile, da te je Božje delo ismejalo. Zar kod vas ne postoje takve misli? Da li misliš da se takve stvari dešavaju među vama retko kad? Svaki dan vam prolazi usred takvih događaja. Ni najmanje ne razmišljate o uspehu svoje vere u Boga i kako da udovoljite Božjim namerama. Vaš pravi rast je isuviše mali, čak i manji od rasta pileta. Kada vam porodični posao ide loše, žalite se na Boga, kada se nađete u okruženju bez Božje zaštite, i dalje se žalite na Boga, i žalite se čak i kada jedno od vaših pilića ugine ili se stara krava u štali razboli. Žališ se kada je vreme da ti se oženi sin, a tvoja porodica nema dovoljno novca; želiš da obavljaš dužnost domaćina, ali ne možeš sebi to da priuštiš i onda se opet žališ. Iz tebe samo izviru žalbe i ponekad ne prisustvuješ skupovima ili ne jedeš i ne piješ Božje reči zbog toga, ponekad postaneš negativan na duži vremenski period. Ništa što ti se danas događa nema nikakve veze sa tvojim izgledima ili sudbinom; ove stvari bi se takođe dogodile čak i da ne veruješ u Boga, ali danas prebacuješ odgovornost za njih na Boga i insistiraš na tome da te je Bog eliminisao. Šta je sa tvojom verom u Boga? Da li si zaista predao svoj život? Da ste pretrpeli iste kušnje kao Jov, niko od vas ko danas sledi Boga ne bi mogao da stoji postojano, svi biste pali. I postoji, sasvim jednostavno, ogromna razlika između vas i Jova. Danas, ako bi vam polovina vaše imovine bila oduzeta, vi biste se usudili da poreknete postojanje Boga; ako bi vam sin ili ćerka bili oduzeti, vi biste trčali ulicama plačući i vičući o nepravdi; ako bi tvoj jedini način da zaradiš za život dospeo u ćorsokak, ti bi pokušao da se i oko toga raspravljaš sa Bogom; pitao bi zašto sam u početku izgovorio toliko reči da bih te uplašio. Ne postoji ništa što se ne biste usudili da uradite u takvim trenucima. To pokazuje da niste zadobili prave uvide i da nemate pravi rast. Dakle, kušnje u vama su prevelike, jer previše znate, ali ono što zaista razumete nije ni hiljaditi deo onoga čega ste svesni. Ne zaustavljajte se na pukom razumevanju i shvatanju; najbolje bi bilo da vidite koliko zaista možete da sprovedete u delo, koliko je prosvećenja i prosvetljenja Svetog Duha stečeno znojem vašeg sopstvenog velikog truda i u koliko ste svojih primena ostvarili sopstvenu odlučnost. Treba ozbiljno da shvatiš svoj rast i primenu. U svom verovanju u Boga, ne treba da pokušavaš samo površno da radiš stvari zbog nekoga – bez obzira na to da li na kraju možeš da zadobiješ istinu i život zavisi od tvog sopstvenog stremljenja.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Primena (3)”