Božje reči iz Biblije:

„Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu, jer neće govoriti po svome, nego će govoriti ono što čuje, i najavljivaće vam buduće događaje“ (Jovan 16:12-13).

„Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!“ (Otkrivenje 2:7).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Koja vrsta knjige je Biblija? Stari zavet je Božje delo za vreme Doba zakona. Stari zavet beleži sva Jahveova dela tokom Doba zakona i Njegovo delo stvaranja. Ceo Stari zavet beleži delo koje je Jahve obavio, i na kraju dovršava izveštaje o Jahveovom delu sa Knjigom proroka Malahije. Stari zavet beleži dva segmenta dela koje je Bog obavio: jedan je delo stvaranja, a drugi je donošenje zakona. Oba su bili Jahveovo delo. Doba zakona predstavlja delo pod imenom Boga Jahvea; to je celokupno delo koje je prevashodno obavljeno pod Jahveovim imenom. Dakle, Stari zavet beleži Jahveovo delo, a Novi zavet beleži Isusovo delo, delo koje je prevashodno izvršeno pod Isusovim imenom. Značaj Isusovog imena i dela koje je On obavio uglavnom su zabeleženi u Novom zavetu. Tokom starozavetnog Doba zakona, Jahve je izgradio hram i oltar u Izraelu, vodio je živote Izraelaca na zemlji, dokazujući da su oni Njegov izabrani narod, prva grupa ljudi koju je izabrao na zemlji i koji su bili u skladu s Njegovim namerama, prva grupa koju je On lično vodio. Dvanaest plemena Izraelovih bila su Jahveovi prvi izabranici, i tako je On uvek delovao u njima, sve dok se nije završilo Jahveovo delo Doba zakona. Druga etapa dela bilo je delo novozavetnog Doba blagodati, i izvršeno je u jevrejskom narodu, u jednom od dvanaest plemena Izraela. Obim ovog dela bio je manji, zato što je Isus bio Bog koji se ovaplotio. Isus je delao samo unutar teritorije Judeje, i Njegovo delo je potrajalo samo tri i po godine; stoga, ono što je zabeleženo u Novom zavetu ni izbliza ne može da nadmaši srazmere dela zabeleženog u Starom zavetu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (1)“

Biblija je istorijska knjiga. Naravno, ona sadrži i neka predskazanja proroka, a takva predskazanja svakako nisu prošlost. Biblija sadrži nekoliko delova – ne postoje samo proročanstva, ili samo delo Jahveovo, niti postoje samo Pavlove poslanice. Ti moraš da znaš koliko delova ima Biblija; Stari zavet sadrži Postanje, Izlazak… a tu su i knjige proročanstava koje su proroci napisali. Na kraju, Stari zavet se završava Knjigom proroka Malahije. Stari zavet beleži delo Doba zakona koje je predvodio Jahve; od Postanja do Knjige proroka Malahije, Stari zavet je sveobuhvatan zapis o čitavom delu Doba zakona. Što znači da Stari zavet beleži sve ono što su doživeli ljudi koje je vodio Jahve tokom Doba zakona. Tokom starozavetnog Doba zakona, veliki broj proroka koje je Jahve uzdigao izricao je proročanstva u Njegovo ime, davali su uputstva raznim plemenima i narodima i prorekli delo koje će Jahve izvršiti. Svi ovi ljudi koji su bili uzdignuti primili su Duh proročanstva od Jahvea: oni su imali vizije Jahvea i mogli su da čuju Njegov glas, tako da ih je On nadahnjivao, a oni su pisali proročanstva. Delo koje su oni obavljali bilo je izraz Jahveovog glasa, izraz Jahveovog proročanstva, a Jahveovo delo u to vreme bilo je da naprosto vodi ljude koristeći Duh; On se nije ovaplotio i ljudi Mu nisu ni nazreli lice. Tako je mnoge proroke uzdigao da obavljaju Njegovo delo i dao im proroštva koja su oni prenosili svakom izraelskom plemenu i bratstvu. Njihov posao bio je da kazuju proročanstva, a neki od njih su zapisali uputstva koja im je Jahve dao da bi ih pokazali drugima. Jahve je uzdigao ove ljude da kazuju proročanstva, da predskazuju delo budućnosti ili delo koje je tek trebalo da se obavi u ono vreme, kako bi ljudi mogli da vide čudesnost i mudrost Jahveovu. Ove knjige proročanstava bile su sasvim drugačije od drugih biblijskih knjiga; to su bile reči koje su izgovorili ili napisali oni kojima je dat Duh proroštva – oni koji su od Jahvea zadobili vizije ili glas. Osim knjiga proročanstava, sve ostalo u Starom zavetu sastoji se od zapisa koje su napravili ljudi nakon što je Jahve završio Svoje delo. Ove knjige ne mogu da zamene predskazanja izgovorena od strane proroka koje je Jahve uzdigao, isto kao što Postanje i Izlazak ne mogu da se porede sa Knjigom proroka Isaije i Knjigom proroka Danila. Proročanstva su izrečena pre nego što je delo obavljeno; druge knjige su, međutim, napisane nakon što je delo završeno, što je bilo u domenu ljudske moći. Proroke onog vremena nadahnuo je Jahve, te su izricali neka proročanstva, izricali su mnoge reči, i predskazali su događaje Doba blagodati, kao i uništenje sveta u poslednjim danima – delo koje je Jahve planirao da uradi. Sve preostale knjige beleže ono što je Jahve učinio u Izraelu. Stoga, kada čitate Bibliju, uglavnom čitate o tome šta je Jahve učinio u Izraelu; biblijski Stari zavet prvenstveno beleži Jahveovo delo predvođenja Izraela, Njegovo korišćenje Mojsija da izvede Izraelce iz Egipta, što ih je oslobodilo faraonovih lanaca i odvelo u pustinju, nakon čega su ušli u Hanan i sve što je usledilo bio je njihov život u Hananu. Osim toga, ostatak čine zapisi o Jahveovom delu širom Izraela. Sve što je zapisano u Starom zavetu jeste Jahveovo delo u Izraelu, to je delo koje je Jahve obavio u zemlji u kojoj je stvorio Adama i Evu. Od kada je Bog zvanično počeo da vodi narod na zemlji posle Noja, sve što je zapisano u Starom zavetu delo je Izraela. A zašto nema zabeleženih dela izvan Izraela? Zato što je zemlja Izraelova kolevka čovečanstva. U početku nije bilo drugih zemalja osim Izraela, pa Jahve nije delao ni na jednom drugom mestu. Na ovaj način, ono što je zapisano u biblijskom Starom zavetu jeste čisto Božje delo u Izraelu u to vreme. Reči koje su izgovorili proroci Isaija, Danilo, Jeremija i Jezekilj… njihove reči predskazuju Njegovo drugo delo na zemlji, oni predskazuju delo Samog Boga Jahvea. Sve je to došlo od Boga, to je bilo delo Svetog Duha i, osim ovih knjiga proroka, sve ostalo je zapis iskustava ljudi o tadašnjem Jahveovom delu.

Delo stvaranja dogodilo se pre nego što je postojalo čovečanstvo, ali Knjiga postanja došla je tek nakon što je nastalo čovečanstvo; to je bila knjiga koju je Mojsije napisao u Doba zakona. Isto to se dešava među vama danas: nakon što se nešto dogodi, vi to zapisujete da biste pokazali ljudima u budućnosti, a ljudima budućnosti, to što si zabeležio samo su stvari koje su se dogodile u prošlim vremenima – one nisu ništa više od prošlosti. Ono što je zapisano u Starom zavetu jeste Jahveovo delo u Izraelu, a ono što je zapisano u Novom zavetu jeste Isusovo delo tokom Doba blagodati; oni beleže delo koje je Bog obavio u dva različita doba. Stari zavet beleži Božje delo tokom Doba zakona, i stoga je Stari zavet istorijska knjiga, dok je Novi zavet proizvod dela Doba blagodati. Kada je novo delo otpočelo, i Novi zavet je zastareo – stoga je Novi zavet takođe istorijska knjiga. Naravno, Novi zavet nije sistematičan kao Stari zavet, niti beleži toliko stvari. Sveukupno mnoštvo reči koje je izgovorio Jahve zapisane su u biblijskom Starom zavetu, dok su samo neke od Isusovih reči zapisane u četiri Jevanđelja. Naravno da je i Isus mnogo toga uradio, ali to nije podrobno zabeleženo. Manje je zabeleženo u Novom zavetu, srazmerno količini posla koji je Isus obavio; količina posla koji je On obavio tokom tri i po godine na zemlji i delo apostola daleko su manji od Jahveovog dela. Stoga Novi zavet sadrži manje knjiga nego Stari.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (1)“

Stvari zabeležene u Bibliji su ograničene; one ne mogu predstavljati Božje delo u celosti. Četiri jevanđelja ukupno imaju manje od sto poglavlja, u kojima je zapisan konačan broj događaja, kao što su Isusovo proklinjanje smokve, tri Petrova odricanja od Gospoda, Isusovo javljanje učenicima nakon raspeća i vaskrsenja, učenje o postu, učenje o molitvi, učenje o razvodu, Isusovo rođenje i rodoslov, Isusovo imenovanje učenika i tako dalje. Ljudi, međutim, ove stvari cene kao blago i čak s njima upoređuju današnje delo. Štaviše, oni veruju da se sav posao koji je Isus učinio u Svom životu svodi samo na pobrojano, kao da je Bog sposoban da uradi samo toliko i ništa više. Nije li to apsurdno?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (1)“

Mnogi ljudi veruju da je razumevanje i sposobnost tumačenja Biblije isto što i pronalaženje istinitog puta – ali, jesu li stvari zaista tako jednostavne? Niko ne zna stvarnost Biblije: da ona nije ništa drugo do istorijski zapis Božjeg dela i svedočanstvo prethodne dve etape Božjeg dela, i da ti ne nudi nikakvo razumevanje ciljeva Božjeg dela. Svako ko je čitao Bibliju zna da ona opisuje dve etape Božjeg dela tokom Doba zakona i Doba blagodati. Stari zavet beleži istoriju Izraela i Jahveovo delo od vremena stvaranja do kraja Doba zakona. Novi zavet beleži Isusovo delo na zemlji, koje je opisano u četiri jevanđelja, kao i Pavlovo delo – zar to nisu istorijski zapisi? Podsećanje na stvari iz prošlosti čini da one danas pripadaju istoriji, i bez obzira na to koliko istinite ili stvarne one bile, one i dalje pripadaju istoriji – a istorija ne može da govori o sadašnjosti, jer Bog se ne osvrće na istoriju! Dakle, ako ti samo razumeš Bibliju, a ne razumeš ništa od dela koje Bog namerava da obavi danas, i ako veruješ u Boga, ali ne tragaš za delom Svetog Duha, onda ne razumeš šta znači tražiti Boga. Ako čitaš Bibliju da bi proučavao istoriju Izraela, da bi istražio istoriju Božjeg stvaranja celog neba i zemlje, onda ti ne veruješ u Boga. Ali danas, pošto veruješ u Boga, i tragaš za životom, pošto tragaš za bogopoznanjem a ne tragaš za mrtvim rečima i doktrinama ili da razumeš istoriju, moraš da tražiš današnje Božje namere, i moraš da tražiš pravac dela Svetog Duha. Da si arheolog, mogao bi da čitaš Bibliju – ali ti to nisi, ti si jedan od onih koji veruju u Boga, i najbolje ti je da tražiš današnje Božje namere. Čitajući Bibliju, u najboljem slučaju ćeš razumeti malo istorije Izraela, naučićeš o životima Avrama, Davida i Mojsija, saznaćeš kako su se bojali Jahvea, kako je Jahve spaljivao one koji su Mu se protivili i kako se obraćao ljudima tog doba. Saznaćeš samo o Božjem delu u prošlosti. Zapisi iz Biblije izveštavaju o tome kako su se rani ljudi Izraela plašili Boga i živeli pod Jahveovim vođstvom. Pošto su Izraelci bili Božji izabrani narod, u Starom zavetu možeš da vidiš svu odanost naroda Izraela Jahveu, kako je On zbrinuo i blagoslovio sve one koji su mu se pokorili; možeš da saznaš da je Bog, kada je delovao u Izraelu, bio pun milosti i ljubavi, kao i da je posedovao proždirući plamen, i da su se svi Izraelci, od najsiromašnijih do najmoćnijih, bojali Jahvea, i tako je Bog blagoslovio čitavu zemlju. Takva je istorija Izraela zapisana u Starom zavetu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (4)“

Ako želiš da vidiš delo Doba zakona i da vidiš kako su Izraelci sledili Jahveov put, onda moraš da pročitaš Stari zavet; ako želiš da razumeš delo Doba blagodati, onda moraš da pročitaš Novi zavet. Ali kako shvataš delo poslednjih dana? Moraš da prihvatiš vođstvo Boga današnjice i da zakoračiš u delo današnjice, jer ovo je novo delo, i niko ga ranije nije zabeležio u Bibliji. Bog je danas otelotvoren i odredio je druge Svoje izabranike u Kini. Bog deluje u ovim ljudima, On nastavlja sa Svojim delom na zemlji, i nastavlja se na delo Doba blagodati. Današnje delo je put kojim čovek nikada nije išao i put koji niko nikada nije video. To je delo koje nikada ranije nije obavljeno – to je najnovije Božje delo na zemlji. Stoga, delo koje nikada ranije nije obavljeno nije prošlost, jer sada je sada, i tek treba da postane prošlost. Ljudi ne znaju da je Bog obavio veće, novije delo na zemlji, izvan Izraela, da je ono već izašlo izvan okvira Izraela, kao i predskazanja proroka, da je to novo i čudesno delo koje prevazilazi proročanstva, i novije delo izvan Izraela, i delo koje ljudi ne mogu ni da primete ni da zamisle. Kako Biblija može da sadrži konkretne zapise o takvom delu? Ko je mogao unapred da zabeleži svaki delić današnjeg dela, a da ništa ne izostavi? Ko je mogao da zabeleži ovo moćnije, mudrije delo koje prkosi konvencijama u toj memljivoj staroj knjizi? Današnje delo nije prošlost, i budući da je takvo, ako želiš da kreneš novim putem današnjice, onda moraš da se odvojiš od Biblije, moraš ići dalje od knjiga proročanstava ili istorijskih knjiga u Bibliji. Tek tada ćeš moći ispravno da hodaš novim putem i tek tada ćeš moći da zakoračiš u novo carstvo i u novo delo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (1)“

Bog će usmeriti Svoje reči na ljude različitih nacionalnosti i porekla, i On će osvojiti čitav ljudski rod i okončati staro doba. Budući da je tako, kako je onda mogao sve to da završi nakon što je izjavio tako malo Svojih reči? Njegovo je delo naprosto podeljeno na različite vremenske periode i različite etape; On radi u skladu sa Svojim planom i izražava Svoje reči u skladu sa Svojim koracima. Kako čovek može da pronikne u Božju svemoć i mudrost? Činjenica koju ovde želim da objasnim je sledeća: ono što Bog jeste i što ima, zauvek je neiscrpno i beskonačno. Bog je izvor života i svih stvari; u Njega ne može da pronikne nijedno stvorenje. Na kraju, moram da nastavim svakoga da podsećam: nikada više ne ograničavajte Boga na knjige, reči, niti na Njegove izjave u prošlosti. Postoji samo jedna reč koja opisuje osobinu Božjeg dela: novo. On ne voli da ide starim putevima niti da ponavlja Svoje delo; štaviše, ne želi da Ga ljudi obožavaju tako što će Ga ograničiti na određeni obim. To je Božja narav.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pogovor“

Slične propovedi:

Da li je istina da su celokupno Božje delo i sve Njegove reči zapisani u Bibliji?