I

Treba da znate da Bog voli one koji su pošteni. Bog poseduje suštinu vernosti, i stoga se Njegovim rečima uvek može verovati; uz to, Njegovi postupci su bezgrešni i neupitni zbog čega Bog voli one koji su potpuno iskreni prema Njemu. Poštenje znači dati svoje srce Bogu, ne biti neiskren prema Njemu ni u čemu, biti otvoren prema Njemu u svemu, ne kriti činjenice, ne obmanjivati one iznad i ispod sebe i ne činiti stvari koje su samo pokušaji ulagivanja Bogu. Ukratko, biti pošten znači biti čist u svojim postupcima i rečima, ne obmanjivati ni Boga ni čoveka.

II

Mnogi ljudi bi radije bili osuđeni na pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Nije čudo što za nepoštene imam predviđen drugačiji način ophođenja. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni ljudi. To što ste toliko „dovitljivi”, toliko umešni u merenju srca plemenitih ljudi na osnovu svog ogavnog razmišljanja, umnogome pojednostavljuje Moje delo. A pošto svako od vas svoje tajne skriva u nedrima, onda ću vas slati, jednog po jednog, u nesreću da budete „podučeni“ ognjem, kako biste potom mogli da postanete nepokolebljivi u veri po pitanju Mojih reči.

III

Naposletku ću iz vaših usta izvući reči „Veran je Bog”, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Čovekovo srce je tako lažljivo!” Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Sigurno nećete biti tako zaneseni ponosom kao što ste sada! A još manje ćete biti toliko „duboki i nedokučivi“ kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi su sasvim pristojni i uljudni, naročito „dobro vaspitani”, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene?

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”