Kada munja sevne sa Istoka, a to je upravo i trenutak kada Ja počinjem da izgovaram Svoje reči – kada munja sevne, cela vaseljena biva osvetljena i dolazi do preobražaja u svim zvezdama. Čitav ljudski rod kao da je prošao kroz čišćenje. Pod sjajem ovog snopa svetlosti sa Istoka, svi ljudi se otkrivaju u svom prvobitnom obliku, očiju zaslepljenih, nesigurni šta da rade, a još manje sigurni kako da prikriju svoje ružne crte lica. Oni su, takođe, slični životinjama koje beže od Moje svetlosti i pronalaze utočište u planinskim pećinama – ipak, nijedna među njima ne može biti izbrisana iz Moje svetlosti. Svi ljudi su zapanjeni, svi čekaju, svi posmatraju; sa dolaskom Moje svetlosti, svi se raduju danu kada su rođeni i isto tako svi proklinju dan kada su rođeni. Nemoguće je izraziti oprečne emocije; suze samokritike oblikuju reke i odnosi ih bujica u naletu, u trenu nestaju bez traga. Još jednom, Moj dan se sve više približava celom ljudskom rodu, još jednom budi ljudsku rasu, pružajući ljudskom rodu još jedan novi početak. Moje srce kuca i, prateći ritmove otkucaja Moga srca, planine poskakuju od radosti, vode plešu s radošću, a talasi udaraju u stenovite grebene. Teško je izraziti ono što Mi je u srcu. Želim da učinim da sve nečiste stvari izgore u pepeo pod Mojim pogledom; želim da učinim da svi sinovi buntovništva nestanu pred Mojim očima, da više nikada ne postoje. Ne samo da sam stvorio novi početak u obitavalištu velike crvene aždaje, već sam otpočeo novo delo u vaseljeni. Uskoro će zemaljska carstva postati Moje carstvo; uskoro će zemaljska carstva, zbog Mog carstva, zauvek prestati da postoje, jer sam već ostvario pobedu, jer sam se pobedonosno vratio. Velika crvena aždaja je iscrpela sva zamisliva sredstva da prekine Moj plan, u nadi da će izbrisati Moje delo na zemlji, međutim, mogu li postati obeshrabren njenim lažljivim manevrima? Mogu li njene pretnje da Me nateraju da od straha izgubim samopouzdanje? Nikada nije bilo nijednog bića na nebu niti na zemlji koje nisam držao pod Svojom kontrolom; koliko to i više važi za veliku crvenu aždaju, ovu napravu koja Meni služi kao kontrast? Nije li i ona predmet kojim upravljam u Svojim rukama?

Za vreme Mog ovaploćenja u ljudskom svetu, ljudski rod je, pod Mojim vođstvom, nesvesno došao do ovoga dana i nesvesno Me je spoznao. Međutim, kad je reč o tome kako ići putem koji se proteže ispred, niko ne sluti, niko nije svestan – a još manje iko ima predstavu u kom će ga pravcu taj put odvesti. Jedino će uz Svemogućeg koji bdi nad njima, svako moći da ide putem do kraja; samo će vođen munjom na Istoku svako moći da pređe prag koji vodi u Moje carstvo. Nikada među ljudima nije bilo nikoga ko je video Moje lice, nikoga ko je video munju na Istoku; koliko je još manje bilo ikoga ko je čuo izjave sa Mog prestola? U stvari, od davnina, nijedno ljudsko biće nije došlo u direktan kontakt sa Mojom ličnošću; tek danas, sada kada sam došao u svet, ljudi imaju priliku da Me vide. Ali čak ni sada, ljudi Me i dalje ne spoznaju, kao da samo gledaju Moje lice i samo slušaju Moj glas, a ipak ne razumeju Moje značenje. Sva ljudska bića su takva. Kao pripadnici Mog naroda, zar ne osećate dubok ponos kada vidite Moje lice? I zar ne osećate užasan stid zato što Me ne spoznajete? Hodam među ljudima i živim među ljudima, jer sam se ovaplotio i došao u ljudski svet. Moj cilj nije samo da ljudskom rodu omogućim da gleda Moje telo; što je još važnije, Moj cilj je u tome da ljudskom rodu omogućim da Me spozna. Štaviše, Ja ću, kroz Svoje ovaploćeno telo, osuditi ljudski rod za njegove grehe; Ja ću, kroz Svoje ovaploćeno telo, savladati veliku crvenu aždaju i satrti njenu jazbinu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 12. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”