Ljudi širom vaseljene slave dolazak Moga dana, a anđeli koračaju među celokupnim Mojim narodom. Kada Sotona izaziva ometanje, anđeli, zbog svoje službe na nebu, uvek pomažu Mom narodu. Moj narod nije naveden na stranputicu od đavola zbog ljudske slabosti, ali se zbog naleta sila tame sve više trudi da kroz maglu iskusi život čoveka. Ceo Moj narod popušta pod Mojim imenom i niko nikada ne ustaje da Mi se otvoreno suprotstavi. Zahvaljujući radu anđela, čovek prihvata Moje ime i svi su usred toka Moga dela. Svet se ruši! Vavilon je paralisan! O, religiozni svete! Kako ga ne bi mogao uništiti Moj autoritet na zemlji? Ko se i dalje usuđuje da se buni protiv Mene i protivi Mi se? Pisari? Svi verski službenici? Vladari i vlasti na zemlji? Anđeli? Ko ne slavi savršenstvo i punoću Moga tela? Među svim narodima, ko ne peva hvalospeve bez prestanka, i ko nije uvek srećan zbog Mene? Ja živim u postojbini velike crvene aždaje, ali Me to ne nagoni da zadrhtim od straha niti da pobegnem, jer su svi njeni ljudi već počeli da je se gnušaju. Nikada ništa nije izvršilo svoju „dužnost” pred aždajom radi same aždaje; umesto toga, sve stvari postupaju kako im odgovara i svaka ide svojim putem. Kako ne bi mogle da propadnu zemlje na zemaljskoj kugli? Kako ne bi mogle da se sruše zemlje na zemaljskoj kugli? Kako Moj narod ne bi mogao da se veseli? Kako ne bi mogao da peva od radosti? Je li to čovekovo delo? Je li to ljudskih ruku delo? Čoveku sam dao koren postojanja i opskrbio ga materijalnim stvarima, ali je on nezadovoljan trenutnim prilikama i traži da uđe u Moje carstvo. Međutim, kako bi tako lako mogao ući u Moje carstvo, a da ne plati cenu, nespreman da ponudi svoju nesebičnu odanost? Umesto da od čoveka išta iznuđujem, Ja mu postavljam zahteve kako bi se Moje carstvo na zemlji ispunilo slavom. Čoveka sam usmeravao sve do današnjeg doba, on postoji u ovom stanju i živi usred vođstva Moje svetlosti. Da nije tako, ko bi od ljudi na zemlji znao sopstvene izglede? Ko bi razumeo Moje namere? Čovekovim zahtevima Ja pridodajem Svoje odredbe; nije li to u skladu sa zakonima prirode?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 22. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”