Kada anđeli sviraju veličajući Me, to ne može a da ne pobudi Moje saosećanje prema čoveku. Moje je srce trenutno ispunjeno tugom i ne mogu da se oslobodim ove bolne emocije. U radosti i tuzi rastanka od čoveka, a zatim ponovnog susreta sa njim, nismo u stanju da razmenimo osećanja. Razdvojeni gore na nebu i dole na zemlji, retki su trenuci kada čovek i Ja možemo da se sretnemo. Ko se može osloboditi nostalgije za nekadašnjim osećanjima? Ko može da prestane da se priseća prošlosti? Ko se ne bi nadao nastavku osećanja iz prošlosti? Ko ne bi čeznuo za Mojim povratkom? Ko ne bi čeznuo za Mojim ponovnim susretom sa čovekom? Moje srce je duboko uznemireno, a čovekov duh je duboko zabrinut. Iako slični duhom, ne možemo često da budemo zajedno i ne možemo često da se viđamo. Tako je život celog ljudskog roda ispunjen tugom i manjka mu životne energije, jer je čovek oduvek žudeo za Mnom. Kao da su ljudska bića predmeti oboreni sa neba; dozivaju Moje ime na zemlji, podižući sa zemlje svoj pogled ka Meni – ali kako mogu pobeći iz čeljusti proždrljivog vuka? Kako mogu da se oslobode njegovih pretnji i iskušenja? Kako ljudska bića mogu da se ne žrtvuju radi pokornosti uređenju Moga plana? Kada oni glasno preklinju, Ja od njih okrećem Svoje lice, ne mogu više da podnesem da to gledam; ali kako ne bih čuo njihove plačne vapaje? Ispraviću nepravde ljudskog sveta. Obaviću Svoje delo Sopstvenim rukama širom sveta, zabranjujući Sotoni da ponovo naudi Mom narodu, zabranjujući neprijateljima da ponovo čine šta im je volja. Postaću Car na zemlji i premestiću tamo Svoj presto, primoravajući sve Svoje neprijatelje da padnu ničice i preda Mnom ispovede svoje zločine. U Svojoj tuzi, pomešanoj s besom, nogama ću sravniti celu vaseljenu, ne štedeći nikoga, i ubacujući užas u srca Svojih neprijatelja. Celu zemlju ću pretvoriti u ruševine, a Svoje neprijatelje ću oboriti u te ruševine, da nadalje više ne kvare ljudski rod. Moj plan je već utvrđen i niko, ko god da je u pitanju, ne sme da ga promeni. I dok lutam u veličanstvenom stilu iznad vaseljene, ceo ljudski rod će biti obnovljen i sve će ponovo oživeti. Čovek više neće plakati, više Me neće dozivati upomoć. Tada će se Moje srce radovati, a ljudi će se u slavlju Meni vratiti. Cela vaseljena, od vrha do dna, uzavreće od ushićenja…

Danas, među narodima sveta, obavljam delo koje sam Sebi zadao da ostvarim. Krećem se među ljudskim rodom, obavljajući celokupno delo u okviru Svoga plana, i svi ljudi razbijaju razne narode u skladu sa Mojim namerama. Ljudi na zemlji su usmerili svoju pažnju na sopstveno odredište, jer se taj dan zaista bliži i anđeli se oglašavaju svojim trubama. Više neće biti nikakvih odlaganja i sve stvoreno će tada početi da pleše ushićeno. Ko svojom voljom može da pomeri Moj dan? Čovek na zemlji? Ili zvezde na nebu? Ili anđeli? Kada izjavim da započinjem spasenje izraelskog naroda, Moj dan pritiska ceo ljudski rod. Svi ljudi se plaše povratka Izraela. Kada se Izrael vrati, biće to dan Moje slave, a biće i dan kada se sve menja i obnavlja. Zato što se pravedni sud ubrzo suočava sa celom vaseljenom, svi ljudi postaju malodušni i plašljivi, jer u ljudskom svetu za pravednost nisu čuli. Kada se Sunce pravednosti pojavi, Istok će biti obasjan, a zatim će sa svoje strane obasjati celu vaseljenu, dopirući do svakoga. Ako čovek zaista može da sprovede Moju pravednost, čega bi se onda mogao plašiti? Ceo Moj narod iščekuje dolazak Moga dana, svi oni čeznu za dolaskom Moga dana. Čekaju da sprovedem odmazdu celom ljudskom rodu i da uredim odredište ljudskog roda u Svojoj ulozi Sunca pravednosti. Moje carstvo se oblikuje iznad cele vaseljene, a Moj presto zauzima srca stotina miliona ljudi. Uz saradnju anđela, Moje veliko postignuće će se uskoro ostvariti. Svi Moji sinovi i ceo Moj narod željno iščekuju Moj povratak, žudeći da se Ja ponovo susretnem sa njima, da se više nikada ne razdvojimo. Kako bi brojni stanovnici Moga carstva mogli da ne trče jedni ka drugima i raduju se jer sam zajedno sa njima? Može li ovo biti ponovni susret za koji ne treba platiti cenu? Ja sam cenjen u očima svih ljudi, Ja sam proglašen u rečima svih. Štaviše, kada se vratim, osvojiću sve neprijateljske snage. Došlo je vreme! Pokrenuću Svoje delo, vladaću kao Car među ljudima! Ja sam na tački povratka! I samo što nisam otišao! Tome se svi nadaju, to je ono što žele. Dozvoliću celom ljudskom rodu da vidi dolazak Moga dana i svi oni će s radošću poželeti dobrodošlicu dolasku Mog dana!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 27. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”