Ja vladam u carstvu i, povrh toga, vladam u celoj vaseljeni; Ja sam ujedno i Car carstva i Gospodar vaseljene. Od ovog trenutka pa nadalje, okupiću sve one koji nisu izabrani i započeću Svoje delo među neznabošcima, i objaviću svoje upravne odluke celoj vaseljeni, kako bih se uspešno upustio u sledeći korak Svog dela. Koristiću grdnju da proširim Svoje delo među neznabošcima, odnosno, upotrebiću „silu” protiv svih onih koji su neznabošci. Naravno, ovo delo će se obavljati u isto vreme kad i Moje delo među izabranima. Kada Moj narod bude zavladao i vladao zemljom, biće to i dan kada su svi ljudi na zemlji osvojeni i, štaviše, biće to trenutak kad ću Ja počinuti – i tek tada ću se pojaviti svima onima koji su bili osvojeni. Pojavljujem se svetom carstvu, a Sebe skrivam od zemlje prljavštine. Svi koji su osvojeni i koji su preda Mnom postali pokorni u stanju su da sopstvenim očima vide Moje lice i da sopstvenim ušima čuju Moj glas. Ovo je blagoslov onih koji su rođeni tokom poslednjih dana, ovo je blagoslov koji sam Ja unapred odredio i to ne može da promeni nijedan čovek. Danas delujem na ovaj način radi dela budućnosti. Sva Moja dela su međusobno povezana, u svima njima postoje poziv i odgovor: nikada nijedan korak nije iznenada zastao i nikada nijedan korak nije izveden nezavisno od drugih. Zar nije tako? Nije li delo prošlosti temelj za delo današnjice? Nisu li reči iz prošlosti prethodnica rečima današnjice? Nisu li koraci prošlosti poreklo koraka današnjice? Kada zvanično razvijem svitak, u tom času ljudi širom vaseljene dobijaju grdnju, tada su ljudi širom vaseljene podvrgnuti kušnjama i to je vrhunac Moga dela; svi ljudi žive na zemlji bez svetlosti i svi ljudi žive usred pretnji koje predstavlja njihovo okruženje. Drugim rečima, to je život koji čovek nije nikada doživeo od vremena postanja sve do današnjeg dana i kroz vekove niko nije nikada „uživao” u ovakvom životu, pa stoga kažem da sam obavio delo koje nikada ranije nije bilo obavljeno. Ovo je pravo stanje stvari i ovo je unutrašnji smisao. Budući da se celom ljudskom rodu bliži Moj dan, budući da ne deluje kao da je on daleko već je tu pred čovekovim očima, ko se zbog toga ne bi uplašio? I ko se time ne bi oduševio? Prljavi grad Vavilon konačno je došao do svog kraja; čovek se ponovo susreo sa sasvim novim svetom, a nebo i zemlja su promenjeni i obnovljeni.

Kada se pojavim svim zemljama i svim narodima, na nebu se uskovitlaju beli oblaci i obavijaju Me. Isto tako, ptice na zemlji pevaju i plešu od radosti za Mene, uzdižući do vrhunca atmosferu na zemlji i čineći da sve stvari na zemlji ožive, da više ne „plutaju lagano naniže”, već da umesto toga žive u atmosferi životne snage. Kada sam među oblacima, čovek nejasno zapaža Moje lice i Moje oči i u tom trenu se oseti pomalo uplašeno. U prošlosti je u legendama čuo istorijska navođenja o Meni, pa shodno tome u Mene tek polovično veruje, a polovično je sumnjičav. On ne zna gde sam Ja, pa ni to koliko je veliko Moje lice – da li je široko kao more ili bezgranično poput zelenih pašnjaka? Ove stvari niko ne zna. Tek kada danas vidi Moje lice u oblacima, čovek oseti da sam Ja iz legende stvaran i time postaje malo naklonjeniji prema Meni, a jedino zbog Mojih dela njegovo divljenje prema Meni postaje neznatno veće. Međutim, čovek Me i dalje ne spoznaje i samo vidi jedan deo Mene u oblacima. Nakon toga, Ja pružam Svoje ruke i pokazujem ih čoveku. Čovek je zapanjen, rukama prekriva usta, duboko uplašen da će ga Moja ruka pokositi, pa svom divljenju pridodaje i malo straha. Na svakom Mom pokretu čovek čvrsto zadržava svoj pogled, duboko uplašen da ću ga oboriti ako ne bude vodio računa – ipak, Mene ne sputava činjenica da Me čovek posmatra i nastavljam da obavljam delo na Svojim rukama. Samo zbog svih dela koja obavljam, čovek prema Meni iskazuje određenu naklonost, pa tako postepeno dolazi pred Mene da se sa Mnom udruži. Kada se čoveku otkrijem u potpunosti, on će videti Moje lice i od tada se od čoveka više neću skrivati niti mu se činiti nejasnim. Širom vaseljene, javno ću se pojaviti svim ljudima, a svi oni koji su od krvi i mesa videće sva Moja dela. Svi oni koji su od duha zasigurno će živeti spokojno u Mom domu, i zasigurno će uživati u divnim blagoslovima zajedno sa Mnom. Svi oni do kojih Mi je stalo zasigurno će izbeći grdnju i sigurno će izbeći bol duha i agoniju tela. Pojaviću se javno svim narodima, vladaću i držati vlast, tako da miris leševa više neće prožimati vaseljenu; umesto toga, celim svetom će se širiti Moj oštar miris, jer Moj dan se bliži, čovek se budi, sve na zemlji je u redu, a dani opstanka zemlje više ne postoje, jer Ja sam stigao!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 29. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”