Tokom nekoliko milenijuma čovek je čeznuo da bude svedok dolaska Spasitelja. Čovek je čeznuo da vidi Isusa Spasitelja kako jaše na belom oblaku dok se lično spušta među one koji su čeznuli i žudeli za Njim hiljadama godina. Čovek je takođe čeznuo da se Spasitelj vrati i ponovo sjedini sa njim; drugim rečima, žudeo je da se Isus Spasitelj, koji je hiljadama godina bio odvojen od ljudi, vrati i da još jednom izvrši delo iskupljenja koje je učinio među Jevrejima, da bude saosećajan i pun ljubavi prema čoveku, da oprosti čovekove grehe i ponese ih na svojim plećima, pa čak i da na sebe primi sve ljudske prestupe i tako izbavi čoveka iz greha. Ono za čim čovek čezne jeste da Isus Spasitelj bude isti kao i pre – Spasitelj koji je drag, ljubazan i poštovan, koji se nikada ne srdi na čoveka i nikada mu ne prigovara, već mu prašta i na sebe prima sve čovekove grehe i koji će čak, kao i pre, umreti na krstu radi čoveka. Otkako je Isus otišao, učenici koji su Ga sledili, kao i svi sveci koji su spaseni u Njegovo ime, žarko su čeznuli za Njim i iščekivali Ga. Svi oni koji su spaseni milošću Isusa Hristosa u Doba blagodati žudeli su za tim radosnim trenutkom u poslednjim danima kada Isus Spasitelj silazi na belom oblaku da se pojavi pred svim ljudima. Naravno, to je i zajednička želja svih onih koji danas prihvataju ime Isusa Spasitelja. Svi u vaseljeni koji znaju za spasenje Isusa Spasitelja očajnički su čeznuli da Isus Hristos iznenada stigne kako bi ispunio ono što je obećao dok je bio na zemlji: „Doći ću baš kao što sam i otišao.“ Čovek veruje da se, nakon raspeća i vaskrsenja, Isus vratio na nebo na belom oblaku da bi zauzeo svoje mesto sa desne strane Svevišnjeg. Na sličan način Isus će ponovo, na belom oblaku (to je isti onaj oblak koji je Isus uzjahao kada se vratio na nebo), sići među one koji su očajnički čeznuli za Njim hiljadama godina, a imaće jevrejski lik i nosiće jevrejsku odeću. Nakon što se pojavi pred ljudima, On će ih darovati hranom, bujicom žive vode će ih napojiti i živeće među ljudima, pun blagodati i ljubavi, jasan i stvaran. U sve takve predstave ljudi veruju. Pa ipak, Isus Spasitelj to nije učinio; uradio je suprotno od onoga što je čovek zamišljao. Nije stigao među one koji su čeznuli za Njegovim povratkom i nije se pred svim ljudima pojavio jašući na belom oblaku. On je, zapravo, već stigao, ali čovek to ne zna i ostaje neuk. Čovek ga samo besciljno čeka, nesvestan da je On već sišao na „belom oblaku“ (oblaku koji je Njegov Duh, Njegova reč, Njegova celokupna narav i sve što On jeste) i da je sada među grupom pobednika koje će On okupiti tokom poslednjih dana. Čovek ne zna ovo: Kako Sveti Spasitelj Isus, uprkos svoj Svojoj naklonosti i ljubavi prema čoveku, može da dela u tim „hramovima“ nastanjenim prljavštinom i nečistim duhovima? Iako čovek iščekuje Njegov dolazak, kako bi On mogao da se pojavi pred onima koji jedu meso nepravednika, piju krv nepravednika i nose odeću nepravednika, pred onima koji veruju u Njega ali ga ne poznaju, i pred onima koji bi stalno da iznude nešto od Njega? Čovek zna samo da je Isus Spasitelj pun ljubavi i prepun saosećanja i da je On žrtva za greh, ispunjen iskupljenjem. Međutim, čovek nije ni svestan da je On Sam Bog, koji je prepun pravednosti, veličanstva, gneva i suda, koji ima vlast i odiše dostojanstvom. Stoga, iako čovek željno čezne i žudi za povratkom Izbavitelja, i čak svojim molitvama uspeva da gane „Nebesa“, Isus Spasitelj se ne pojavljuje pred onima koji veruju u Njega, ali ga ne poznaju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’“