Ljudi se moraju pridržavati brojnih dužnosti koje treba da izvršavaju. To je ono čega ljudi treba da se pridržavaju i to je ono što moraju da izvršavaju. Neka Sveti Duh čini ono što Sveti Duh mora da učini; čovek ne može imati ulogu u tome. Čovek treba da se pridržava onoga što čovek treba da čini, što nema veze sa Svetim Duhom. To je samo ono što treba da čini čovek i čega se treba pridržavati kao zapovesti, baš kao pridržavanje zakona u Starom zavetu. Iako sad nije Doba zakona, još uvek postoje mnoge reči kojih se treba pridržavati, a iste su vrste kao reči izgovorene u Doba zakona. Te reči se ne sprovode prostim oslanjanjem na dodir Svetog Duha, već su nešto čega čovek treba da se pridržava. Na primer:

Ne iznosi sud o delu praktičnog Boga.

Ne suprotstavljaj se čoveku za kojeg Bog svedoči.

Pred Bogom znaj svoje mesto i ne budi raskalašan.

Treba da budeš umeren u govoru, a tvoje reči i postupci moraju da slede uređenja čoveka za kojeg Bog svedoči.

Treba da se bojiš svedočenja o Bogu. Ne zanemaruj delo Božje i reči iz Njegovih usta.

Ne oponašaj ton i ciljeve Božjih izjava.

Spolja ne čini ništa što se očigledno protivi čoveku za kojeg Bog svedoči.

Ovoga svaka osoba treba da se pridržava. U svakom dobu, Bog određuje mnoga pravila koja liče na zakone i čovek treba da ih se pridržava. Pomoću toga On obuzdava čovekovu narav i otkriva njegovu iskrenost. Obratite pažnju na reči „Poštuj svoga oca i svoju majku” iz doba Starog zaveta, na primer. Ove reči danas ne važe; one su u ono vreme samo obuzdavale deo čovekove spoljašnje naravi, korišćene su da pokažu iskrenost čovekove vere u Boga i bile su znak onih koji veruju u Boga. Iako je sad Doba carstva, još ima mnogo pravila kojih se čovek mora pridržavati. Pravila iz prošlosti više ne važe, i danas ima mnogo primerenijih postupaka koje čovek treba da obavlja i koji su neophodni. Oni ne uključuju delovanje Svetog Duha i mora ih obaviti čovek.

U Doba blagodati, mnogi običaji iz Doba zakona bili su odbačeni, pošto ti zakoni nisu bili naročito korisni za delo u to doba. Nakon što su odbačeni, postavljeni su mnogi običaji primereni tom dobu, od kojih su nastala brojna pravila današnjeg vremena. Kada je Bog današnjice došao, ta pravila su odbačena i više nije bilo obavezno pridržavati ih se, a postavljeni su mnogi običaji primereni današnjem delu. Danas ovi običaji ne predstavljaju pravila, već im je namena da ostvare dejstva; pogodni su za danas – a sutra će oni možda postati pravila. Ukratko, treba da se pridržavate onoga što je plodonosno za delo u današnjem vremenu. Ne obraćajte pažnju na sutra: Što je učinjeno danas, učinjeno je radi današnjice. Možda će, kad sutra dođe, postojati bolji običaji koje će biti potrebno obavljati – ali ne obraćajte previše pažnje na to. Bolje je da se pridržavate onoga čega se treba pridržavati danas kako biste izbegli suprotstavljanje Bogu. Danas, ništa nije važnije za čoveka nego da se pridržava sledećeg:

Ne smeš pokušavati da se ulaguješ Bogu koji stoji pred tvojim očima ili da išta skrivaš od Njega.

Nemoj izgovarati gadosti ili govoriti nadmeno pred Bogom.

Nemoj obmanjivati Boga pred svojim očima koristeći slatke i laskave reči kako bi zadobio Njegovo poverenje.

Nemoj postupati bez bojazni pred Bogom. Pokori se svemu što je izrečeno iz usta Božjih i nemoj se opirati, protiviti niti osporavati Njegove reči.

Nemoj tumačiti reči iz usta Božjih onako kako tebi odgovara. Treba da paziš na svoj jezik kako bi izbegao da zbog njega postaneš žrtva spletki i obmana zlih ljudi.

Treba da paziš na svoje korake da ne bi prekoračio granice koje ti je postavio Bog. Ako ih prekoračiš, to će učiniti da staneš na poziciju Boga i izgovaraš reči koje su uobražene i nadmene, pa će te Bog prezreti.

Nemoj nehajno širiti reči proizašle iz usta Božjih, kako te drugi ne bi ismevali i đavoli pravili budalu od tebe.

Pokori se čitavom delu Boga današnjice. Čak i ako ga ne razumeš, nemoj iznositi sud o njemu; sve što možeš da uradiš jeste da tražiš i razgovaraš u zajedništvu.

Niko ne sme da prekorači prvobitno Božje mesto. Možeš samo da služiš današnjem Bogu sa pozicije čoveka. Ne možeš današnjeg Boga da podučavaš sa pozicije čoveka – to je pogrešan put.

Niko ne može da stoji na mestu čoveka za kojeg svedoči Bog; u tvojim rečima, postupcima i najskrivenijim mislima ti stojiš u poziciji čoveka. Tome se treba povinovati, to je čovekova odgovornost i niko to ne može izmeniti; pokušaj da se to uradi bio bi kršenje upravnih odluka. Ovo svi treba da zapamte.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Zapovesti novog doba”