Ja sam oganj koji proždire sve i ne podnosim uvrede. Pošto sam Ja stvorio sve ljude, šta god da Ja kažem i učinim, moraju da se pokore i ne smeju da se usprotive. Ljudi nemaju pravo da se mešaju u Moje delo; još su manje sposobni da u Mom delu i Mojim rečima analiziraju šta je ispravno, a šta pogrešno. Ja sam Gospod stvaranja, te stvorena bića treba da sa srcem punim straha prema Meni ostvare sve što od njih zahtevam; ne treba da pokušavaju da se sa Mnom ubeđuju, a posebno ne treba da mi se opiru. Svojim autoritetom upravljam Svojim narodom i svi oni koji su deo Mog stvaranja treba da se potčine Mom autoritetu. Iako ste danas smeli i drski preda Mnom, iako se bunite protiv reči kojima vas poučavam i ne znate za strah, prema vašoj buntovnosti se odnosim samo trpeljivo; neću se razgneviti i udariti na Svoje delo jer su sićušni, beznačajni crvi digli prašinu u gomili balege. Podnosim neprekidno postojanje svega čega se gnušam i svih stvari kojih se gadim zarad volje Svog Oca i tako ću činiti sve dok ne izjavim sve u potpunosti, do Svog poslednjeg trenutka. Ne brini! Ja ne mogu da padnem na isti nivo kao i bezimeni crv i neću porediti Svoje umeće sa tvojim. Gnušam te se, ali sam u stanju to da podnesem. Buniš se protiv Mene, ali ne možeš da izbegneš dan kada ću te grditi, što Mi je Moj Otac obećao. Može li se stvoreni crv porediti sa Gospodom stvaranja? Na jesen se opalo lišće vraća svojim korenima; ti ćeš se vratiti domu svog „oca”, a Ja ću se vratiti da budem sa strane Svom Ocu. Pratiće Me Njegova nežna naklonost, a tebe će pratiti tvoj otac gazeći te. Ja ću posedovati slavu Svog Oca, a ti sramotu sopstvenog. Pratiće te grdnja koju sam dugo obuzdavao, te će se i tvoje užeglo telo, koje je desetinama hiljada godina bilo iskvareno, susresti sa Mojom grdnjom. Završiću Svoje delo reči u tebi, trpeljivo, a ti ćeš početi da ispunjavaš svoju ulogu trpeći veliku nedaću usled Mojih reči. Veoma ću se radovati i delati u Izraelu; ti ćeš plakati i škrgutati zubima, živeti i umirati u kaljuzi. Povratiću Svoje prvobitno obličje i neću više ostati u nečistoti sa tobom, dok ćeš ti povratiti svoje prvobitno ruglo i nastaviti da kopaš naokolo po gomili balege. Kada Moje delo bude završeno i reči izrečene, to će biti dan radosti za Mene. Kada bude gotovo sa tvojim protivljenjem i buntovnošću, to će za tebe biti dan plača. Neću saosećati sa tobom i nikada Me više nećeš videti. Neću se više upuštati u razgovor sa tobom i nikada Me više nećeš sresti. Omrznuću tvoju buntovnost, a tebi će nedostajati Moja ljupkost. Udariću na tebe, a ti ćeš čeznuti za Mnom. Rado ću otići od tebe, a ti ćeš biti svestan svog duga prema Meni. Nikada te više neću videti, ali ti ćeš Mi se uvek nadati. Mrzeću te jer Mi se u ovom trenutku opireš, a Ja ću tebi nedostajati jer te trenutno grdim. Neću biti voljan da živim pored tebe, a ti ćeš gorko čeznuti za tim i večno plakati jer ćeš žaliti zbog svega što si Mi učinio. Grišće te savest zbog tvoje buntovnosti i protivljenja; čak ćeš leći licem ka zemlji sa žaljenjem i pasti preda Mnom i kleti se da se nikada više nećeš pobuniti protiv Mene. U svom srcu ćeš Me, međutim, samo voleti, ali nikada nećeš biti u stanju da čuješ Moj glas. Nateraću te da se postidiš samog sebe.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada se opalo lišće vrati svojim korenima, požalićeš zbog sveg zla koje si počinio”