Sve se na ovom svetu brzo menja mislima Svemogućeg i pod Njegovim očima. Stvari za koje ljudski rod nikada nije čuo dolaze iznenada, dok stvari koje ljudski rod odavno poseduje nesvesno izmiču. Niko ne može da dokuči gde je Svemogući, a još manje iko može da oseti uzvišenost i veličinu Njegove životne sile. On je uzvišen po tome što može da opaža ono što ljudi ne mogu. Veliki je po tome što je On taj koga je ljudski rod napustio, ali ga On ipak spasava. On zna smisao života i smrti i, više od toga, On poznaje zakone postojanja koje bi ljudski rod, koji je stvoren, trebalo da sledi. On je temelj ljudskog postojanja i Iskupitelj koji ponovo vaskrsava ljudski rod. On opterećuje srećna srca tugom i podiže tužna srca srećom, a sve to radi Svog dela i radi Svog plana.

Ljudski rod, koji je odlutao od života koji pruža Svemogući, ne zna svrhu postojanja, ali se ipak boji smrti. Bez pomoći je i podrške, ali i dalje nerado zatvara oči i čeliči se kako bi se provukao u neplemenitom životu u ovom svetu, poput vreća mesa bez osećaja za sopstvene duše. Živiš na taj način, bez nade, kao i drugi, bez cilja. Samo će Onaj Sveti iz predanja spasiti ljude koji, kukajući usred stradanja, očajnički čeznu za Njegovim dolaskom. Do sada, takvo se verovanje nije ostvarilo kod onih kojima nedostaje svesnost. Ipak, ljudi i dalje za tim tako žude. Svemogući se smilovao onim ljudima koji su duboko patili. U isto vreme, On je sit onih ljudi kojima nedostaje svesnost, jer je predugo morao da čeka na odgovor ljudskog roda. On želi da traži, da traži tvoje srce i tvoj duh, da ti donese vodu i hranu i da te probudi da više ne budeš žedan i gladan. Kada si umoran ili počneš da osećaš ponešto od sumorne pustoši ovog sveta, nemoj da se izgubiš, nemoj da plačeš. Svemogući Bog, Čuvar, prihvatiće tvoj dolazak u bilo koje vreme. On bdi pored tebe i čeka da Mu se vratiš. On čeka na dan kada će ti se iznenada vratiti sećanje: kad budeš shvatio da si potekao od Boga, da si u neko nepoznato vreme izgubio pravac, u neko nepoznato vreme izgubio svest na putu, i u neko nepoznato vreme stekao „oca“. Kada nadalje budeš shvatio da je Svemogući uvek bdeo, čekajući tamo veoma, veoma dugo na tvoj povratak. Bdeo je sa očajničkom čežnjom, čekajući na odziv bez odgovora. Njegovo bdenje i čekanje nemaju cenu, a oni su zarad ljudskog srca i ljudskog duha. Možda su ovo bdenje i čekanje beskrajni, a možda su i pri kraju. Ali bi ti trebalo da znaš gde se, upravo sada, tačno nalaze tvoje srce i tvoj duh.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uzdasi Svemogućeg“