I

Bog se ponizio do te mere da Svoje delo obavlja u ovim prljavim i iskvarenim ljudima i usavršava ovu grupu ljudi. Bog se nije samo ovaplotio da bi živeo i jeo među ljudima, da bi čuvao ljude kao pastir, i da bi ih opskrbio onim što im je potrebno. Još je važnije da On sprovodi Svoje moćno delo spasenja i osvajanja na ovim nepodnošljivo iskvarenim ljudima. Došao je u srce velike crvene aždaje da spasi ove najiskvarenije ljude, kako bi svi ljudi mogli da se promene i obnove.

II

Neizmerna patnja koju Bog trpi nije samo patnja koju ovaploćeni Bog podnosi, već je iznad svega to što Božji Duh trpi krajnje poniženje – On se toliko ponižava i krije da postaje obična osoba. Bog se ovaplotio i uzeo telesno obličje da bi ljudi videli da On ima život normalne ljudskosti i potrebe normalne ljudskosti. To je dovoljno da se dokaže da se Bog u velikoj meri ponizio.

III

Duh Božji se ostvaruje u telu. Njegov Duh je tako vrhovni i tako velik, a ipak uzima oblik običnog čoveka, beznačajnog čoveka, da bi obavio delo Svog Duha. U smislu kova, uvida, razuma, i ljudskosti i života svakog od vas, vi ste zaista nedostojni da prihvatite Božje delo ove vrste i zaista ste nedostojni toga da Bog podnosi takvu patnju zbog vas. Bog je tako uzvišen. On je toliko iznad svega, ljudi toliko bedni, a On ipak radi na njima. Ne samo da se On ovaplotio da bi opskrbio ljude, da bi im se obraćao, već On i živi zajedno sa njima. Bog je tako ponizan, tako divan.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”