I

Reči koje danas izgovaram jesu da bih sudio gresima čovečjim, da sudim nepravednosti čovečjoj, da proklinjem buntovništvo čovečje. Čovekovo nepoštenje i lažljivost, sve ljudske reči i dela – sve što je protivno Božjim namerama mora biti osuđeno, a sve čovekovo buntovništvo se karakteriše kao greh. Njegove reči se vrte oko načela suda; On koristi sud o čovekovoj nepravednosti, prokletstvo čovekovog buntovništva i razotkrivanje svih čovekovih ružnih strana da bi ispoljio Svoju pravednu narav. Svetost predstavlja Njegovu pravednu narav, Njegova svetost je zapravo Njegova pravedna narav. Vaše iskvarene naravi su kontekst današnjih reči – Ja govorim i sudim i izvršavam delo osvajanja u skladu sa njima. Jedino je ovo praktično delo i samo na ovaj način se Božja svetost može potpuno istaći.

II

Upravo zbog suda ovim rečima bili ste u stanju da vidite da je Bog pravedni i sveti Bog; upravo zbog Njegove svetosti i Njegove pravednosti On vam sudi, pušta Svoj gnev na vas; upravo zato što vidi buntovnost čovečanstva, On otkriva Svoju pravednu narav. Ljudska nečistota i iskvarenost otkrivaju Njegovu svetost. To je dovoljno da se pokaže da je On Sȃm Bog, koji je svet i besprekoran, a ipak živi u zemlji prljavštine. Ako se neko valja u blatu s drugima i nema ničega svetog u njemu i nema pravednu narav, onda on nije kvalifikovan da sudi čovekovoj nepravednosti, niti je prikladan da sprovodi sud nad čovekom. Kako ljudi koji su podjednako prljavi mogu da budu kvalifikovani da sude onima koji su im slični? Samo Sâm sveti Bog može da sudi celom prljavom ljudskom rodu.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako se postižu dejstva drugog koraka dela osvajanja”