I

Nakon što iskusim sud Hristovih reči,

moje srce se konačno budi.

Uviđam da je moja iskvarenost duboka i da sam zaista potomak Sotone.

Radim i patim samo da bi me drugi cenili i obožavali.

Hvalim se kako bih se razmetao i takmičio sa drugima za slavu i dobitak.

Celim srcem težim ugledu i statusu i uvek želim da budem iznad drugih.

Razmišljam o svojim delima i shvatam koliko sam nadmen i glup.

Bez razotkrivanja i suda Božjih reči,

ne bih bio sposoban da spoznam sebe.

Zahvaljujući Božjem sudu, istinski sam se pokajao.

II

Božje reči su stroge,

one probadaju moje srce i prodiru u dubinu moje duše.

Iako trpim bol, u srcu shvatam da su Božje reči istina.

Bog je uzvišen i dostojanstven, a ipak ponizan

i ne nameće se Svojim statusom.

Ja vredim manje od balege,

a ipak težim statusu – zaista nemam razuma.

Pošto sam video da je Božja suština tako dobra i divna,

još više se gnušam sebe.

Osećam krajnji stid i padam pred Boga s najvećim žaljenjem.

Ako ponovo odbijem da prihvatim istinu i da se pokorim Bogu,

onda ne zaslužujem da se zovem čovekom.

Nadam se samo da ću čvrsto stojeći na zemlji

izvršiti dužnost stvorenog bića kako treba.

III

Kroz iskustvo suda Božjih reči shvatio sam mnoge istine.

Jasno vidim da me Sotonina narav navodi na greh i otpor prema Bogu.

Ako ne prihvatim Božji sud i pročišćenje,

na kraju mogu biti samo eliminisan.

Božji sud i grdnja su zaustavili moje korake činjenja zla.

Božji sud nad čovekom otkriva Njegovu pravednost i ljubav.

To što mogu da prihvatim sud Božjih reči zaista je Božje spasenje.

Mogućnost da sledim Boga i čitam Njegove reči

najveći je blagoslov u mom životu.

Pošto sam video da Bog spasava čoveka na tako praktičan način,

zahvaljujem Svemogućem Bogu!

iz knjige „Sledi Jagnje i pevaj nove pesme”