I

Jedini razlog zbog kojeg je ovaploćeni Bog došao u telu leži u potrebama iskvarenog čoveka. Za one koji treba da budu spaseni, upotrebna vrednost Duha daleko je inferiornija od upotrebne vrednosti tela: delo Duha u stanju je da obuhvati celu vaseljenu, sve planine, reke, jezera i okeane, ali se delo tela delotvornije odnosi na svaku osobu sa kojom On dolazi u kontakt. Osim toga, telo Božje koje ima opipljiv oblik čovek može bolje da razume i da mu veruje, ono može dodatno da produbi čovekovo znanje o Bogu i da na njega ostavi snažniji utisak praktičnih postupaka Božjih.

II

Delo Duha obavijeno je velom tajne; smrtnim bićima je teško da ga predvide, a još teže da ga vide, te zato mogu da se oslone samo na neosnovane uobrazilje. Delo tela je, međutim, normalno, praktično i raspolaže bogatom mudrošću i predstavlja činjenicu koju smrtni čovek može očima lično da vidi; čovek može lično da okusi mudrost dela Božjeg i ne mora da koristi svoju bogatu maštu. U tome je preciznost i praktična vrednost Božjeg dela u telu.

III

Duh može da čini samo ono što je čoveku nevidljivo, što mu je teško da zamisli, no te stvari ne pružaju nikakvo jasno značenje. One imaju samo dirljivo ili otprilike slično značenje, ali ne mogu pomoću reči davati uputstva. Delo Božje u telu, međutim, umnogome je drugačije: ono obuhvata precizno usmeravanje rečima, a postoje i jasne namere i jasno zahtevani ciljevi.

IV

Za iskvarene ljude, najvrednija vrsta dela je samo delo koje pruža precizne reči i jasne ciljeve ka kojima treba da streme i koje se može videti i dodirnuti. Čovekovom ukusu odgovaraju samo stvarno delo i pravovremeno usmeravanje, a samo praktično delo može čoveka da spase od njegove iskvarene i izopačene naravi. Ovo može da ostvari samo ovaploćeni Bog; samo ovaploćeni Bog može čoveka da spase od njegove stare iskvarene i izopačene naravi.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Iskvareni ljudski rod ima veću potrebu za spasenjem od strane ovaploćenog Boga”