Li Čensi je odmalena prisustvovala okupljanjima i čitala Bibliju sa svojim roditeljima. 1988. godine, kada je imala samo 13 godina, uhapšena je dok je prisustvovala jednom okupljanju, zatim je zatvorena u malu, mračnu prostoriju na jedan dan i dve noći. Od tog trenutka, KPK ne prestaje da je proganja. U njenoj sedamnaestoj godini, policija je ponovo hapsi zbog slanja knjiga sa Božjim rečima braći i sestrama u crkvi. U pokušaju da je nateraju da otkrije poreklo knjiga, policija brutalno tuče njenog oca pred njenim očima i paradira s njom po ulicama, označivši je kao „političku zatvorenicuˮ. 1996. godine, policija ponovo dolazi da uhapsi Li Čensi. Ona nema izbora već da napusti svoj rodni grad i da započne život begunca. Zbog čestih maltretiranja i zastrašivanja od strane policije KPK, njena porodica živi u neprekidnom stanju straha. Ne mogavši da podnese taj dugotrajni stres i strah, njena majka doživljava nervni slom, a njen otac, koji već ima zdravstvene probleme, posmatra kako se njegovo stanje dalje pogoršava usled brutalnog policijskog batinanja. Nekada srećna porodica je time rasturena. Dok je u bekstvu, Li Čensi se pridružuje braći i sestrama u širenju jevanđelja širom zemlje. Oni pate pod vladavinom terora KPK, potiskuju ih i iznova i iznova hapse. Neku braću i sestre hapse, pa zatim divljački muče. Neke prebijaju nasmrt, a neki dobijaju zatvorske kazne od preko 10 godina. Krajem 2012. godine, Li Čensi ponovo hapse dok deli jevanđelje i izlažu je četvoromesečnom ispitivanju, pokušajima da iznude priznanje od nje, kao i ispiranju mozga.