I

Ja sam iskvaren čovek, pun sotonskih iskvarenih naravi.

Sud i razotkrivanje Božjih reči donose mi sramotu.

Vidim koliko sam duboko iskvaren, sa jedva nešto ljudskog obličja;

lišen sam svake istina-stvarnosti i sve to zabrinjava moje srce.

Zabrinutog srca, potajno plačem.

Zašto ne mogu da udovoljim Bogu?

Videvši Božnju čežnju za mojim pokajanjem,

više nisam obeshrabren i razočaran.

Zbog Božje ljubavi, srce me boli i suze mi teku kao kiša.

Njegova ljubav je osvojila moje srce i navela me da Ga volim od danas pa nadalje.

Zadobio sam istinu sledeći Ga;

samo je Bog najdivniji.

II

Doživljavajući sud Božjih reči,

jasno uviđam istinu o svojoj iskvarenosti.

Nemam ni trunke ljudskosti ni razuma,

a ipak sam i dalje nadmen, umišljen i samopravedan.

Proživljavam samo sotonoske naravi,

a ipak i dalje verujem da je moja ljudskost dobra.

Vidim koliko sam duboko iskvaren;

treba mi Božje pročišćenje i spasenje.

Svaka reč Božjeg suda razotkriva izvor moje iskvarenosti.

Obuzet kajanjem, padam ničice, gledajući Božju pravednost.

Iskvareni ljudi bivaju osuđeni i pročišćeni – to je zaista Božja ljubav.

To što danas živim pred Bogom, u potpunosti je zahvaljujući Njegovom spasenju.

Zadobijam blagodat Božjeg spasenja,

i moja ljubav prema Njemu postaje čistija.

III

Iako sam usred kušnji, moje srce i dalje oseća Božju ljubav.

U oplemenjivanju, Božje reči su moja uteha i znam da me On usavršava.

Primanje Božjeg pročišćenja i spasenja zaista je Njegova blagodat.

Vidim da se u Njegovom sudu i grdnji krije Njegova istinska ljubav.

Osećam radost što mogu da volim Boga

i ne mogu da zadržim svoje pohvale za Njega.

Božja ljubav je tako velika, istinita i prelepa i neizmerno uživam u njoj.

Moje srce sada u potpunosti pripada Bogu;

zauvek ću Ga veličati i svedočiti o Njemu.

Spreman sam da volim Boga u sve dane života svog,

dopuštajući Mu da zadobije moju ljubav.

Bog mi je dao toliku ljubav –

voleću Ga zauvek.

iz knjige „Sledi Jagnje i pevaj nove pesme”