Nadalje, razgovor o Božjim rečima treba da bude načelo po kojem govoriš. Obično, kada se okupite, treba zajednički da se uključite u razgovor o rečima Božjim, da Božje reči budu sadržina vaših interakcija, da razgovarate o onome što znate o tim rečima, kako ih primenjujete u praksi i kako Sveti Duh deluje. Dokle god razmenjuješ sa drugima reči Božje, Sveti Duh će te prosvetljavati. Dostizanje sveta Božjih reči zahteva saradnju čoveka. Ako ne uđeš u ovo, Bog neće imati načina da deluje; ako ćutiš i ne govoriš o Njegovim rečima, On neće imati načina da te prosvetli. Kad god nisi nečim drugim zauzet, razgovaraj o rečima Božjim, nemoj samo neobavezno da ćaskaš! Dozvoli da ti život bude ispunjen rečima Božjim – tek ćeš tada postati odani vernik. Nije bitno da li je vaše zajedništvo površno. Bez plićaka nema ni dubine. Mora postojati nekakav proces. Kroz praksu ćeš dokučiti prosvetljenje Svetog Duha izvršeno na tebi i kako da delotvorno jedeš i piješ reči Božje. Posle perioda pomnog ispitivanja, ući ćeš u stvarnost reči Božjih. Samo ako si rešen da sarađuješ, bićeš u stanju da primiš delo Svetog Duha.

Jedno od načela jedenja i pijenja reči Božjih odnosi se na spoznaju, a drugo na ulazak. Koje reči treba da spoznaš? Treba da spoznaš reči koje se odnose na vizije (poput onih koja se odnose na doba u koje je Božje delo sada ušlo, šta Bog sada želi da postigne, šta je ovaploćenje i tako dalje; sve ovo se odnosi na vizije). Šta podrazumeva put na koji čovek treba da zakorači? Ovo se odnosi na reči Božje koje čovek treba da sprovodi u delo i da u njih zakorači. To su, dakle, dva načina jedenja i pijenja reči Božjih. Od sada, jedi i pij reči Božje na ovaj način. Ako jasno razumeš Njegove reči koje se odnose na vizije, onda nema potrebe da čitaš sve vreme. Od najveće važnosti je da jedeš i piješ više reči o ulasku, kao što su: kako da okreneš svoje srce ka Bogu, kako da utišaš svoje srce pred Bogom i kako da se pobuniš protiv tela. To su stvari koje treba da primeniš u praksi. Ako ne znaš kako se jedu i piju reči Božje, istinsko zajedništvo je nemoguće. Kada jednom budeš spoznao kako da jedeš i piješ Njegove reči, kada budeš dokučio ono što je ključno, zajedništvo će postati slobodno i, kakav god problem da iskrsne, moći ćeš da komuniciraš i dokučiš stvarnost. Ako pri razmenjivanju reči Božjih ne poseduješ stvarnost, onda nisi dokučio šta je ključno, što ukazuje da ne znaš kako da jedeš i piješ Božje reči. Nekim ljudima čitanje reči Božjih može biti zamorno, što nije normalno stanje. Normalno je da se nikada ne umorimo od čitanja Božjih reči, da smo ih uvek žedni i da uvek nalazimo da su reči Božje dobre. Tako onaj ko je zaista zakoračio jede i pije reči Božje. Kada osetiš da su reči Božje izuzetno praktične i da su upravo ono u šta čovek treba da zakorači; kada osetiš da su Njegove reči od velike pomoći i veoma korisne čoveku, i da su one čoveku životna opskrba – znaj da to što osećaš dolazi od Svetog Duha, a Sveti Duh je taj koji te pokreće. To je dokaz da Sveti Duh deluje u tebi i da ti Bog nije okrenuo leđa. Kada vide da Bog stalno govori, neki ljudi se umaraju od Njegovih reči i misle da to što ih čitaju ili ne čitaju nema nikakvih posledica – što nije normalno stanje. Njima nedostaje srce koje je žedno da zakorači u stvarnost, a takvi ljudi niti osećaju žeđ za usavršavanjem, niti tome pridaju važnost. Kad god primetiš da nisi žedan Božjih reči, to je znak da nisi u normalnom stanju. Da li ti je Bog okrenuo leđa, u prošlosti se moglo odrediti po tome da li si bio spokojan i da li si osetio zadovoljstvo. Danas je najbitnije da li si žedan reči Božjih, da li su Njegove reči tvoja stvarnost, da li si veran i da li si sposoban da za Boga učiniš sve što možeš. Drugim rečima, čoveku se sudi po stvarnosti Božjih reči. Bog upućuje Svoje reči celom ljudskom rodu. Ako si voljan da ih pročitaš, On će te prosvetiti, a ako nisi, neće. Bog prosvećuje one koji su gladni i žedni pravednosti, i prosvećuje one koji Ga traže. Neki kažu da ih Bog nije prosvetio čak ni pošto su pročitali Njegove reči. Ali na koji način si pročitao te reči? Ako Njegove reči čitaš onako kako čovek koji jaše konja posmatra cveće i ako stvarnosti ne pridaješ nikakvu važnost, kako onda Bog može da te prosveti? Kako Bog može da usavrši onoga ko ne ceni Njegove reči? Ako ne ceniš reči Božje, nećeš imati ni istine ni stvarnosti. Ako pak ceniš Njegove reči, onda ćeš moći da sprovedeš istinu u delo, i samo tada ćeš posedovati stvarnost. Upravo zato uvek moraš da jedeš i piješ reči Božje, bez obzira na to da li si zauzet ili nisi, bez obzira na to da li su okolnosti povoljne ili nisu, i bez obzira na to da li si izložen kušnji ili ne. Sve u svemu, reči Božje su osnova čovekovog postojanja. Niko ne može okrenuti leđa Njegovim rečima, već svako mora da ih jede baš kao što mora triput dnevno da obeduje. Je li moguće da je tako lako biti usavršen i zadobijen od Boga? Bilo da to u ovom trenutku razumeš ili ne, bilo da si stekao uvid u Božje delo ili nisi, ti moraš da što je moguće više jedeš i piješ reči Božje. To je ulazak na samoinicijativan način. Nakon čitanja reči Božjih, požuri da što pre primeniš ono u šta možeš da zakoračiš, a privremeno ostavi po strani ono u šta ne možeš. Moguće je da ima mnogo reči Božjih koje u početku ne možeš da razumeš, ali ćeš ih posle dva ili tri meseca, možda čak i godinu dana, razumeti. Kako je to moguće? To je zato što Bog ne može da usavrši ljude za dan ili dva. U većini slučajeva, kada čitaš Njegove reči, možda ih nećeš odmah razumeti. One će u tom trenutku za tebe imati samo doslovno značenje; moraš ih iskusiti neko vreme pre nego što budeš mogao da ih razumeš. Pošto je Bog toliko toga rekao, ti treba da učiniš sve što je u tvojoj moći da jedeš i piješ Njegove reči i onda ćeš ih, i ne znajući kako, shvatiti, i tada će te Sveti Duh prosvetiti, a da toga nećeš biti ni svestan. Kada Sveti Duh prosvećuje čoveka, čovek često toga nije svestan. On te prosvećuje i upućuje kada osećaš žeđ i kada tražiš. Načelo po kojem Sveti Duh deluje usredsređeno je na reči Božje koje jedeš i piješ. Svi oni koji ne pridaju nikakvu važnost Božjim rečima i uvek imaju različite stavove prema Njegovim rečima – verujući, u svom pomućenom umu, da je potpuno svejedno čitaju li Njegove reči ili ne – oni su ti koji ne poseduju stvarnost. Ni delo Svetog Duha ni Njegovo prosvećenje nisu primetni u takvoj osobi. Takvi ljudi se samo provlače kroz život, oni su licemeri bez pravog znanja, kao gospodin Nanguo iz priče.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Doba carstva je Doba reči”