Ranije sam već rekao da će „Svi koji su usredsređeni na to da vide znake i čudesna dela biti napušteni; oni neće biti usavršeni“. Iako sam izgovorio toliko reči, čovek ne zna baš ništa o ovom delu, a ljudi, stigavši dovde, i dalje tragaju za znacima i čudesnim delima. Da li je tvoja vera u Boga samo potraga za znacima i čudesnim delima, ili se njena svrha ogleda u zadobijanju života? Isus je takođe izgovorio mnogo reči, a neke od njih tek treba da se ispune. Možeš li da kažeš da Isus nije Bog? Bog je posvedočio da je On bio Hristos i voljeni Sin Božji. Možeš li to da porekneš? Danas Bog samo izgovara reči i ako to ne znaš temeljno, onda ne možeš čvrsto da stojiš. Da li veruješ u Njega zato što je On Bog ili veruješ u Njega na osnovu toga da li su se Njegove reči ispunile ili nisu? Da li veruješ u znake i čudesna dela, ili veruješ u Boga? Danas, On ne prikazuje znake i ne čini čudesna dela – pa da li je onda On zaista Bog? Ako se reči koje govori ne ispunjavaju, da li je On zaista Bog? Da li se suština Boga određuje po tome jesu li se reči koje On izgovara ispunile ili nisu? Zašto neki ljudi uvek čekaju da vide hoće li se Božje reči ispuniti pre nego što poveruju u Njega? Zar to ne znači da Ga nisu spoznali? Svi koji imaju takve predstave jesu oni koji poriču Boga. Oni koriste predstave da bi odmeravali Boga; ako su Božje reči ispunjene, oni veruju u Njega, a ako nisu, onda ne veruju; i stalno tragaju za znacima i čudesnim delima. Zar nisu ti ljudi fariseji savremenog doba? Da li si u stanju da stojiš čvrsto zavisi od toga jesi li spoznao pravog Boga ili nisi – to je od suštinskog značaja! Što je stvarnost Božje reči u tebi veća, to je veća i tvoja spoznaja stvarnosti Božje, a samim tim si i ti sposobniji da ostaneš čvrst tokom kušnji. Što se više usredsređuješ na to da vidiš znakove i čuda, to si manje sposoban da čvrsto stojiš i pokleknućeš tokom kušnji. Znakovi i čudesna dela nisu temelj; samo je stvarnost Božja život. Neki ljudi ne znaju kakve efekte treba da postigne Božje delo. Oni provode dane u čuđenju, ne tragajući za spoznajom Božjeg dela. Cilj njihovog traganja je uvek samo da Bog ispuni njihove želje i samo će tada biti ozbiljni u svojoj veri. Oni kažu da će tragati za životom ako se reči Božje ispune, ali da, ako se Njegove reči ne ispune, onda ne postoji mogućnost da oni tragaju za životom. Čovek misli da je vera u Boga traganje za znacima i čudesnim delima i traganje za vaznesenjem na nebo i za trećim nebom. Niko od njih ne kaže da je njihova vera u Boga traganje za ulaskom u stvarnost, traganje za životom i traganje za time da budu zadobijeni od strane Boga. Kakva je vrednost jednog takvog traganja? Oni koji ne tragaju za spoznajom Boga i za udovoljavanjem Bogu jesu oni koji ne veruju u Boga; oni su ti koji hule na Boga!

Da li sada shvatate šta je vera u Boga? Da li vera u Boga znači videti znakove i čudesna dela? Da li znači uznošenje na nebo? Verovati u Boga nimalo nije lako. Te verske običaje treba odbaciti; traganje za izlečenjem bolesnih i izgonom demona, usredsređivanje na znakove i čudesna dela, žudnja za sticanjem što više Božjih blagodati, Božjeg mira i radosti, traganje za životnim šansama i telesnim utehama – sve su to verske prakse, a takve verske prakse su nejasna vrsta vere. Šta je prava vera u Boga danas? To je prihvatanje Božje reči kao stvarnosti tvog života i spoznavanje Boga putem Njegove reči da bi se dostigla istinska ljubav prema Njemu. Da bude jasnije: vera u Boga treba da ti omogući da slušaš Boga, da voliš Boga i da izvršavaš dužnost koju treba da izvršava stvorenje Božje. To je cilj verovanja u Boga. Moraš da dosegneš spoznaju divote Božje, da shvatiš koliko On zaslužuje da bude obožavan, i da spoznaš kako Bog u Svojim stvorenjima obavlja delo spasenja i usavršava ih – to su najosnovniji elementi tvoje vere u Boga. Vera u Boga je prvenstveno prelazak iz telesnog života u život ljubavi prema Bogu; prelazak iz života ispunjenog iskvarenošću u život ispunjen Božjim rečima; to je izlazak iz Sotoninog carstva, u život pod Božjim staranjem i zaštitom; to je sposobnost pokoravanja Bogu, a ne telu; to je dozvoljavanje Bogu da zadobije čitavo tvoje srce, dozvoljavanje Bogu da te usavrši i oslobađanje od iskvarene sotonske naravi. Vera u Boga je tu prvenstveno zato da bi moć i slava Božja mogle da se ispolje u tebi, da bi ti mogao da ispuniš Božju volju, da ostvariš Božji plan i da budeš sposoban da svedočiš o Bogu pred Sotonom. Vera u Boga ne treba da se vrti oko želje da se ugledaju znaci i čudesna dela, niti treba da postoji zarad tvog tela. Ona treba da se svede na traganje za spoznajom Boga i na sposobnost pokoravanja Bogu, te na to da Mu se, kao Petar, bude pokoran do smrti. To su glavni ciljevi verovanja u Boga. Čovek jede i pije reč Božju da bi spoznao Boga i da bi Mu udovoljio. Jedenje i pijenje reči Božje daje ti dublju spoznaju Boga i tek posle toga možeš da Mu se pokoriš. Tek kada spoznaš Boga možeš da Ga voliš i to je cilj koji čovek treba da ima u svojoj veri u Boga. Ako u svojoj veri stalno pokušavaš da ugledaš znakove i čudesna dela, onda je stanovište takve vere u Boga pogrešno. Vera u Boga prvenstveno znači prihvatanje Božje reči kao životne stvarnosti. Božji cilj postiže se samo praktičnom primenom reči Božjih iz Njegovih usta i njihovom primenom u sebi. Verujući u Boga, čovek treba da teži da bude usavršen od strane Boga, da bude sposoban da se potčini Bogu i da se u potpunosti pokori Bogu. Ako možeš da se pokoriš Bogu ne buneći se, da vodiš računa o Božjim željama, da dosegneš Petrov rast, da poseduješ Petrovo ophođenje o kojem je Bog govorio, tada će tvoja vera u Boga biti uspešna i to će značiti da te je Bog zadobio.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Sve se postiže rečju Božjom“