Ako želiš da uspostaviš normalan odnos sa Bogom, tvoje srce mora biti okrenuto Njemu; sa ovakvom osnovom, imaćeš normalne odnose i sa drugim ljudima. Ukoliko nemaš normalan odnos sa Bogom, tada će se, ma šta ti činio zarad očuvanja svojih odnosa s drugim ljudima, ma koliko se ti upinjao i ma koliko energije u to ulagao, sve svesti samo na ljudsku filozofiju za ovozemaljsko ophođenje. Ti ćeš čuvati svoj položaj među ljudima i od njih dobijati pohvale sa stanovišta ljudi i čovekove filozofije, umesto da normalne međuljudske odnose uspostavljaš u skladu sa Božjom reči. Ako se ne usredsređuješ na svoje odnose s ljudima, već umesto toga održavaš normalan odnos sa Bogom, ako si voljan da svoje srce predaš Bogu i da naučiš kako da Mu budeš pokoran, onda će i tvoji međuljudski odnosi prirodno postati normalni. Ovi odnosi tada neće biti izgrađeni na telesnim stvarima, već na temelju Božje ljubavi. Nećeš imati gotovo nikakvih telesnih interakcija s drugim ljudima, ali će zato na duhovnom nivou među vama postojati zajedništvo i uzajamna ljubav, uteha i opskrba. Sve se ovo obavlja na temelju želje da se udovolji Bogu – ovi se odnosi ne održavaju kroz čovekove filozofije za ovozemaljsko ophođenje, već se prirodno stvaraju kad neko nosi breme zarad Boga. Oni od tebe ne zahtevaju nikakav veštački, ljudski napor, već je potrebno samo da postupaš u skladu s načelima Božjih reči. Da li si voljan da vodiš računa o Božjim namerama? Da li si voljan da pred Njim budeš osoba koja je „bez razuma”? Da li si voljan da svoje srce u potpunosti predaš Bogu i zanemariš svoj položaj među ljudima? Od svih ljudi sa kojima komuniciraš, sa kim imaš najbolje odnose? Sa kim si u najgorim odnosima? Da li su tvoji odnosi sa ljudima normalni? Da li se prema svim ljudima jednako ophodiš? Da li se tvoji odnosi sa drugima odvijaju u skladu s tvojom filozofijom za ovozemaljsko ophođenje ili su izgrađeni na temelju Božje ljubavi? Kad ljudi ne predaju svoje srce Bogu, njihov duh postaje trom, otupeo i nesvestan. Takvi ljudi neće nikada razumeti Božje reči, nikada neće imati normalan odnos sa Bogom i nikada neće ostvariti promenu u svojoj naravi. Promena nečije naravi predstavlja proces potpunog predavanja srca Bogu i primanja prosvećenja i prosvetljenja iz Njegovih reči. Božje delo ljudima omogućava da postignu aktivan ulazak i da svoje negativne delove odbace pošto steknu znanje o njima. Nakon što svoje srce predaš Bogu, svaki put kad tvoj duh bude makar i ovlaš dirnut ti ćeš moći to da osetiš i upoznaćeš svaki deo Božjeg prosvećenja i prosvetljenja. Ako u tome istraješ, postepeno ćeš zakoračiti na put usavršavanja od strane Svetog Duha. Što je tvoje srce tiše pred Bogom, to će tvoj duh biti osetljiviji i istančaniji, više će biti u stanju da primeti kako ga Sveti Duh dodiruje, a tvoj odnos sa Bogom postaće normalniji. Normalni međuljudski odnosi uspostavljaju se na temelju okretanja srca Bogu, a ne ljudskim naporom. Ako je Bog odsutan iz nečijeg srca, onda se odnosi te osobe s drugim ljudima svode na telesne odnose. To nisu normalni odnosi, već prepuštanja požudi, koja Bog mrzi i prezire. Ako kažeš da ti je duh dirnut, ali si voljan da budeš u zajedništvu samo sa ljudima koje voliš i poštuješ, a pri tom si pun predrasuda prema ljudima koji ti se ne dopadaju i odbijaš da razgovaraš s njima kad dođu kod tebe da traže, onda je to samo još jedan dokaz da tobom vladaju tvoja osećanja i ti da uopšte nemaš normalan odnos sa Bogom. To pokazuje da ti pokušavaš da nasamariš Boga i prikriješ sopstvenu ružnoću. Ti možda možeš da podeliš nešto od svog znanja, ali ako su ti namere pogrešne, onda je sve što radiš dobro samo prema ljudskim standardima i Bog te neće pohvaliti. Tvoji će postupci biti vođeni tvojim telom, a ne Božjim bremenom. Za Božju upotrebu prikladan si samo ako si u stanju da utišaš svoje srce pred Njim i ako normalno komuniciraš sa svima koji Ga vole. Ako možeš to da učiniš, onda ti, bez obzira na to kako komuniciraš sa drugima, nećeš odigravati filozofiju za ovozemaljsko ophođenje, već ćeš imati na umu Božje breme i živeti pred Njim. Koliko je ovakvih ljudi među vama? Da li su tvoji odnosi sa drugima zaista normalni? Na kakvom su temelju oni izgrađeni? Koliko filozofija za ovozemaljsko ophođenje nosiš u sebi? Da li si ih odbacio? Ako tvoje srce ne može da se u potpunosti okrene Bogu, ti onda i nisi od Boga – potekao si od Sotone, a na kraju ćeš se Sotoni i vratiti, i ti ne zaslužuješ da budeš jedan od pripadnika Božjeg naroda. Ove stvari moraš pažljivo da razmotriš.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Veoma je važno uspostaviti normalan odnos sa Bogom”