Ako veruješ u Boga, moraš bar rešiti pitanje normalnog odnosa sa Bogom. Ako nemaš normalan odnos sa Bogom, onda se gubi smisao tvog verovanja u Boga. Uspostavljanje normalnog odnosa sa Bogom u potpunosti je ostvarljivo srcem koje je tiho u Božjem prisustvu. Imati normalan odnos sa Bogom znači biti u stanju da ne sumnjaš i ne poričeš ništa od Njegovog dela i biti u stanju da se potčiniš Njegovom delu. To znači imati ispravne namere u Božjem prisustvu, ne praviti planove za sebe, i u svemu prvo voditi računa o interesima Božje porodice; to podrazumeva prihvatanje Božjeg ispitivanja i pokornost Božjim uređenjima. Moraš biti u stanju da smiriš svoje srce u Božjem prisustvu u svemu što radiš. Čak i ako ne razumeš Božje namere, ipak moraš da ispunjavaš svoje dužnosti i odgovornosti najbolje što možeš. Kada ti se otkriju Božje namere, deluj po njima i neće biti kasno. Kada tvoj odnos sa Bogom postane normalan, onda ćeš i sa ljudima imati normalne odnose. Da bi izgradio normalan odnos sa Bogom, sve mora biti izgrađeno na temeljima Božjih reči, moraš biti u stanju da obavljaš svoju dužnost u skladu sa Božjim rečima i onim što Bog traži, moraš ispravno postaviti svoje stavove i tražiti istinu u svemu. Moraš primenjivati istinu kada je razumeš, i bez obzira na to šta ti se dešava, moraš da se moliš Bogu i da tražiš sa bogoposlušnim srcem. Kada ovako postupaš, moći ćeš da održiš normalan odnos sa Bogom. Istovremeno, dok pravilno obavljaš svoju dužnost, moraš se pobrinuti da ne učiniš ništa što ne koristi život-ulasku Božjih izabranika, i da ne govoriš ništa što nije od koristi braći i sestrama. U najmanju ruku, ne smeš da radiš ništa što se kosi sa tvojom savesti i apsolutno ne smeš učiniti ništa sramotno. A posebno, nipošto ne smeš činiti ništa što je pobuna ili protivljenje Bogu, i ne smeš činiti ništa što remeti rad ili život crkve. Budi pravedan i častan u svemu što radiš i pobrini se da se svaki tvoj postupak može predstaviti pred Bogom. Iako telo ponekad može biti slabo, moraš biti u stanju da staviš interese Božje porodice na prvo mesto, bez žudnje za ličnim dobitkom, ne čineći ništa sebično niti prezreno, često preispitujući sebe. Na taj način ćeš biti u stanju da često živiš pred Bogom, a tvoj odnos sa Bogom će postati potpuno normalan.

U svemu što radiš, moraš ispitati da li su tvoje namere ispravne. Ako si u stanju da postupaš u skladu sa Božjim zahtevima, onda je tvoj odnos sa Bogom normalan. Ovo je minimalni standard. Pogledaj u svoje namere, i ako nađeš da su se pojavile pogrešne namere, budi kadar da se protiv njih pobuniš i postupiš u skladu sa Božjim rečima; tako ćeš postati neko ko je ispravan pred Bogom, što zauzvrat pokazuje da je tvoj odnos sa Bogom normalan i da je sve što radiš zarad Boga, a ne za tebe lično. U svemu što radiš i u svemu što govoriš, budi kadar da svoje srce ispravno podesiš, budi pravičan u svojim postupcima, ne dopusti da te vode osećanja i ne postupaj svojevoljno. Ovo su principi po kojima se vernici u Boga moraju ponašati. Male stvari mogu otkriti čovekove namere i rast, te stoga, da bi neko krenuo na put usavršavanja od Boga, prvo mora da ispravi svoje namere i svoj odnos sa Bogom. Tek kada tvoj odnos sa Bogom postane normalan, On te može učiniti savršenim; samo tada Božje orezivanje, dovođenje u red i oplemenjivanje mogu postići željeni efekat na tebi. Drugim rečima, ako su ljudska bića u stanju da čuvaju Boga u svojim srcima i da ne streme ka ličnoj koristi niti da razmišljaju o sopstvenoj budućnosti (u telesnom smislu), već da, umesto toga, nose breme život-ulaska, daju sve od sebe da streme ka istini, i da se pokore Božjem delu – ako to možeš da uradiš, onda će ciljevi ka kojima stremiš biti ispravni, a tvoj odnos sa Bogom će postati normalan. Uređivanje ispravnog odnosa sa Bogom može se nazvati prvim korakom pristupanja čoveka duhovnom putovanju. Iako je čovekova sudbina u Božjim rukama i Bog je predodređuje, a čovek je ne može promeniti, da li te Bog može usavršiti ili te zadobiti zavisi od toga da li je tvoj odnos sa Bogom normalan. Možda postoje delovi tebe koji su slabi ili buntovni – ali sve dok su tvoji stavovi i tvoje namere ispravni, i sve dok je tvoj odnos sa Bogom ispravan i normalan, osposobljen si da budeš usavršen od Boga. Ako nemaš pravi odnos sa Bogom, i delaš zarad tela ili svoje porodice, onda će to, ma koliko se trudio, biti uzaludno. Ako je tvoj odnos sa Bogom normalan, onda će sve ostalo doći na svoje mesto. Bog ne gleda ni na šta drugo, već samo na to da li su tvoji pogledi na tvoju veru u Boga tačni: u koga veruješ, zbog koga veruješ i zašto veruješ. Ako si u stanju da jasno vidiš ove stvari i da ih primenjuješ sa blagonaklonim stavom, onda ćeš napredovati u svom životu, a takođe će ti biti osiguran ulazak na pravi put. Ako tvoj odnos sa Bogom nije normalan, dok su gledišta o tvom verovanju u Boga nastrana, onda je sve ostalo uzalud i, ma kako čvrsto verovao, nećeš dobiti ništa. Tek kada tvoj odnos sa Bogom postane normalan, dobićeš pohvalu od Njega ukoliko se pobuniš protiv tela, moliš se, stradaš, podnosiš, pokoravaš se, pomažeš svojoj braći i sestrama, trošiš više sebe za Boga, itd. Da li ono što radiš ima vrednost i značaj zavisi od toga da li su tvoje namere prave i tvoji pogledi ispravni. Danas mnogi ljudi veruju u Boga kao da nakrive glavu da bi pogledali na sat – njihove perspektive su iskrivljene i moraju se ispraviti nekim probojem. Ako se ovaj problem reši, sve će biti u redu; ako ne, sve će propasti. Neki ljudi se ponašaju dobro u Mom prisustvu, ali iza Mojih leđa, samo Mi se opiru. Ovo je ispoljavanje nepoštenja i prevrtljivosti, a ova vrsta osobe je sluga Sotone; oni su tipično utelovljenje Sotone, dolaze da iskušaju Boga. Ti si ispravna osoba samo ako si u stanju da se potčiniš Mom delu i Mojim rečima. Sve dok si u mogućnosti da jedeš i piješ Božje reči; dokle god je sve što činiš pred Bogom pristojno i dok se ponašaš pravedno i časno u svemu što činiš; sve dok ne činiš sramotne stvari, ili stvari koje bi štetile životima drugih; i sve dok živiš u svetlosti i ne dozvoljavaš da te Sotona iskorišćava, onda je tvoj odnos sa Bogom pravilno uređen.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kakav je tvoj odnos sa Bogom?”