Svi ljudi žele da vide pravo lice Isusovo i svi žele da budu sa Njim. Mislim da nijedan brat ni sestra ne bi rekli da ne žele da vide Isusa ili da budu s Njim. Pre nego što ste videli Isusa – pre nego što ste videli ovaploćenog Boga – verovatno ste imali najrazličitije zamisli, na primer, o Isusovoj pojavi, Njegovom načinu govora, Njegovom načinu života i tome slično. Međutim, nakon što ste Ga zaista videli, vaše će se zamisli brzo promeniti. Zašto je to tako? Želite li da saznate? Čovekovo razmišljanje se ne može zanemariti, što je tačno – no i više od toga, suština Hristova ne podnosi promene od strane čoveka. Zamišljate Hrista kao besmrtnika ili mudraca, ali Ga niko ne smatra normalnim čovekom koji poseduje božansku suštinu. Kao takvi, mnogi među onima koji danonoćno čeznu da vide Boga jesu zapravo neprijatelji Božji i sa Njim su u neskladu. Zar ovo nije čovekova greška? Čak i sada, vi i dalje mislite da su vaše verovanje i odanost dovoljni da vas učine dostojnim da gledate lice Hristovo, ali Ja vas pozivam da se naoružate većim brojem praktičnih stvari! Jer u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, mnogi među onima koji dolaze u kontakt sa Hristom u tome nisu uspeli ili neće uspeti; svi oni igraju ulogu fariseja. Šta je razlog vašeg neuspeha? Upravo to što u vašim predstavama postoji Bog koji je poput diva i vredan divljenja. Međutim, prava istina nije onakva kakvu čovek želi. Ne samo da Hristos nije nalik divu, nego je izrazito sitan; ne samo da je On čovek, nego je On običan čovek; ne samo da se On ne može popeti na nebo, već se On ne može ni slobodno kretati po zemlji. I budući da je tako, ljudi se prema Njemu ophode kao prema običnom čoveku; kad su s Njim, postupaju prema Njemu ležerno i sa Njim razgovaraju bezbrižno, i dalje sve vreme čekajući na dolazak „pravog Hrista”. Hrista koji je već došao smatrate običnim čovekom, a Njegove reči rečima običnog čoveka. Upravo zato niste ništa primili od Hrista, već ste, umesto toga, svoje ruglo potpuno izneli na svetlost dana.

Pre nego što stupiš u kontakt sa Hristom, možeš biti uveren da se tvoja narav potpuno promenila, da si odan sledbenik Hristov, da od tebe niko više ne zaslužuje da primi Hristove blagoslove – i da ćeš stoga što si prošao mnoge puteve, učinio mnoga dela i dao mnogostruki plod, zasigurno biti jedan od onih koji će na kraju dobiti krunu. Ipak, postoji jedna činjenica koja ti možda nije poznata: iskvarena narav čovekova, njegova buntovnost i otpor razotkrivaju se čim ugleda Hrista, a buntovnost i otpor koji se tada razotkriju više su i potpunije razotkriveni nego u bilo kom drugom trenutku. Budući da je Hristos Sin čovečji – Sin čovečji koji poseduje normalnu ljudskost – čovek Ga stoga ne uvažava niti Ga poštuje. Zbog činjenice da Bog živi u telu, buntovnost čoveka je tako temeljno i tako živopisno izneta na videlo. Zato kažem da je Hristov dolazak otkrio svu buntovnost ljudskog roda, a prirodu ljudskog roda učinio posve očiglednom. To zovemo „mamljenjem tigra niz planinu” i „mamljenjem vuka iz njegove jazbine”. Usuđuješ li se da kažeš da si odan Bogu? Usuđuješ li se da kažeš da iskazuješ potpunu pokornost prema Bogu? Usuđuješ li se da kažeš da nisi buntovan? Neki će reći: „Kad god me Bog postavi u novo okruženje, ja se tome bez gunđanja uvek pokorim; štaviše, nemam nikakve predstave o Bogu.” Neki će reći: „Šta god da mi Bog dȃ u zadatak, dajem sve od sebe i nikad nisam površan.” U tom slučaju, upitaću vas sledeće: možete li biti u skladu s Hristom dok živite pored Njega? I koliko dugo ćete biti u skladu s Njim? Jedan dan? Dva dana? Jedan sat? Dva sata? Vaša je vera možda vredna svake pohvale, ali vam velika istrajnost nije svojstvena. Jednom kada zaista budeš živeo s Hristom, tvoja samopravednost i umišljenost će, malo po malo, biti razotkriveni kroz tvoje reči i dela, baš kao što će se i tvoje prekomerne želje, tvoj neposlušan stav i nezadovoljstvo prirodno otkriti. Konačno, tvoja nadmenost će postajati još i veća, sve dok ne budeš oprečan Hristu kao što je voda vatri, a tada će tvoja priroda biti potpuno razotkrivena. U tom trenutku, tvoje se predstave više neće moći prikriti, tvoje će pritužbe takođe prirodno izaći na videlo, a tvoja obezvređena ljudska priroda potpuno će biti razotkrivena. Međutim, čak i tada, ti i dalje odbijaš da priznaš svoju buntovnost, umesto toga verujući da čoveku nije lako da prihvati ovakvog Hrista, da je On prema čoveku previše zahtevan i da bi Mu se čovek potpuno pokorio kad bi On, Hristos, bio blaži. Smatrate da je vaša buntovnost opravdana, da se bunite protiv Njega samo onda kad vas On previše pritiska. Nikada niste ni pomislili da na Hrista ne gledate kao na Boga, da vam nedostaje namera da Mu se pokorite. Umesto toga, tvrdoglavo insistiraš na tome da Hristos dela u skladu sa tvojim željama, a čim On učini i jednu stvar koja je u suprotnosti sa tvojim razmišljanjem, ti poveruješ da On nije Bog već čovek. Zar među vama nema mnogo onih koji su se na ovaj način borili s Njim? Na kraju krajeva, u koga vi verujete? I na koji način tražite?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Oni koji nisu u skladu sa Hristom zasigurno su Božji protivnici”