Čovek je oduvek živeo ispod plašta uticaja tame, držan u ropstvu Sotoninog uticaja, nesposoban da pobegne, a njegova narav, pošto ju je Sotona obradio, postaje sve iskvarenija. Može se reći da je čovek oduvek živeo sa svojom iskvarenom sotonskom naravi i da nije u stanju da istinski voli Boga. S obzirom na to, ako čovek želi da voli Boga, mora mu se oduzeti sve što je Sotonine naravi: samopravednost, umišljenost, nadmenost, uobraženost i slično. Ako do toga ne dođe, njegova ljubav je nečista ljubav, sotonska ljubav. To je ljubav koju Bog nikako ne može odobriti. Niko nije u stanju da zaista voli Boga ako se prethodno Sveti Duh s njim ne obračuna, ako ga ne usavrši, slomi, oreže, dovede u red, prekori i oplemeni. Ako kažeš da deo tvoje naravi predstavlja Boga i da si zato u stanju da zaista voliš Boga, onda si neko čije su reči nadmene, a to što govoriš je nečuveno. Takvi ljudi su arhanđeli! Čovečja urođena priroda čoveka nije u stanju da neposredno predstavlja Boga. Čovek mora da odbaci svoju urođenu prirodu kroz Božje usavršavanje i tek tada, samo brigom o Božjoj volji, ispunjavanjem Božjih namera i podvrgavanjem delovanju Svetog Duha, Bog može odobriti ono što čovek proživljava. Niko ko živi u telu ne može neposredno predstavljati Boga, osim ako nije čovek koga koristi Sveti Duh. Međutim, čak i za ovakvog čoveka se ne može reći da njegova narav i ono što proživljava u potpunosti predstavljaju Boga. Može se samo reći da Sveti Duh upravlja onim što on proživljava. Narav takvog čoveka ne može predstavljati Boga.

Iako je Bog odredio čovečju narav – to je nesumnjivo i može se smatrati za pozitivnu stvar – tu narav je obradio Sotona i tako je celokupna čovekova narav zapravo Sotonina narav. Neki ljudi kažu kako je u Božjoj naravi da bude iskren u delanju i da se to ispoljava u njima, da je i njihov karakter takav, pa kažu da njihova narav predstavlja Boga. Kakvi su to ljudi? Da li je iskvarena sotonska narav u stanju da predstavlja Boga? Ko god izjavi da njegova narav predstavlja Boga, huli na Boga i vređa Svetog Duha! Metod kojim Sveti Duh deluje pokazuje da je Božje delovanje na Zemlji isključivo delo osvajanja. Kao takvo, mnoge iskvarene sotonske naravi čoveka tek treba da se očiste, ono što čovek odražava je i dalje Sotonina slika, to je ono za šta čovek veruje da je dobro i to predstavlja dela čovekovog tela; tačnije, predstavlja Sotonu i nikako ne može predstavljati Boga. Čak i ako neko već voli Boga do te mere da može da uživa u životu raja na Zemlji, u stanju je da iznese izjave kao što su: „O Bože! Beskrajno te volim“, a ako je taj neko dostigao najviši nivo ipak se ne može reći da on proživljava Boga ili predstavlja Boga, jer je čovekova suština različita od Božje suštine i čovek nikada ne može da proživi Boga, a još manje da postane Bog. Ono što je Sveti Duh dao čoveku da proživi je samo u skladu sa onim što Bog traži od čoveka.

Sva Sotonina dela i činjenja se ispoljavaju u čoveku. Danas su sva ljudska dela i činjenja izraz Sotone i stoga ne mogu predstavljati Boga. Čovek je otelotvorenje Sotone, a čovečja narav nije u stanju da predstavlja narav Božju. Neki ljudi imaju dobar karakter. Bog može donekle delovati kroz karakter takvih ljudi, a Sveti Duh usmerava njihovo delovanje. Ipak, njihova narav nije u stanju da predstavlja Boga. Delovanje koje Bog sprovodi na njima je samo delovanje na ono što već postoji u njima i nadogradnja toga. Bilo da se radi o prorocima iz prošlih vekova ili o onima koje je Bog koristio, niko ga ne može neposredno predstavljati. Ljudi zavole Boga samo pod pritiskom okolnosti, a niko ne teži da sarađuje svojom voljom. Šta su tu pozitivne stvari? Sve što dolazi neposredno od Boga je pozitivno. Sotona je, međutim, obradio ljudsku narav i ona ne može predstavljati Boga. Samo ljubav, spremnost na patnju, pravednost, pokornost, poniznost i skrivenost ovaploćenog Boga neposredno predstavljaju Boga. To je zato što kada je On došao, došao je bez grešne prirode i došao je pravo od Boga, a Sotona ga nije obradio. Isus je samo nalik grešnom telu i ne predstavlja greh. Zato, Njegovi postupci, dela i reči, sve do vremena pre Njegovog dovršenja dela raspećem (uključujući trenutak Njegovog raspeća), neposredno predstavljaju Boga. Isusov primer je dovoljan da dokaže kako svako ko ima grešnu prirodu ne može predstavljati Boga, a da čovekov greh predstavlja Sotonu. Drugim rečima, greh ne predstavlja Boga, a Bog je bezgrešan. Čak se i za delovanje Svetog Duha u čoveku može samo reći da ga je usmerio Sveti Duh, a ne može se reći da ga je čovek učinio u ime Boga. Ali, što se čoveka tiče, ni njegov greh ni njegova narav ne predstavljaju Boga. Gledajući delovanje Svetog Duha na čoveku od prošlosti do danas, vidi se da je sve što čovek živi posledica delovanja Svetog Duha na njemu. Veoma mali broj je u stanju da proživi istinu nakon što se Sveti Duh obračuna s njima i ukori ih. Drugim rečima, prisutno je samo delovanje Svetog Duha – saradnja čoveka izostaje. Da li ovo sada jasno vidiš? Budući da je tako, kako ćeš učiniti sve što možeš da sarađuješ s Njim i ispuniš svoju dužnost kada deluje Sveti Duh?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Iskvareni čovek nije u stanju da predstavlja Boga“