Verujući u Boga, ljudi od Njega traže da im podari prikladno odredište i svu potrebnu blagodat, nastoje da Ga učine svojim slugom, da Ga nateraju da s njima održava miran, prijateljski odnos, kako među njima nikada, ni u koje doba, ne bi došlo ni do kakvih sukoba. Drugim rečima, njihova vera u Boga zahteva od Njega obećanje da će ispuniti sve njihove zahteve i da će im podariti sve ono za šta se mole, saglasno rečima koje su pročitali u Bibliji: „Slušaću sve vaše molitve.“ Oni od Boga ne očekuju da ikome sudi, niti da se bilo s kim obračunava, jer je On oduvek bio milosrdni Spasitelj Isus, koji u svako doba i na svakom mestu održava dobre odnose s ljudima. Evo kako ljudi veruju u Boga: oni naprosto, bez ikakvog stida, Bogu ispostavljaju zahteve, verujući da će im On sve te zahteve slepo ispunjavati, bilo da su oni buntovnički nastrojeni ili poslušni. Oni samo neprestano „naplaćuju dugove“ od Boga, verujući da im se On mora „odužiti“ bez ikakvog otpora i da im, štaviše, mora platiti duplo; misle da mogu po volji da manipulišu Bogom, bez obzira da li je Bog od njih nešto dobio ili nije, te da Bog ne može proizvoljno da orkestrira ljudima, a još manje da, kad god Mu se prohte i bez njihove dozvole, ljudima otkriva Svoju dugo godina skrivanu mudrost i pravednu narav. Oni svoje grehe prosto ispovedaju Bogu, verujući da će im Bog te grehe jednostavno oprostiti, da Mu to nikad neće dozlogrditi i da će tako doveka trajati. Oni samo zapovedaju Bogu verujući da će im se On pokoravati, jer je u Bibliji zapisano kako Bog nije došao da bi mu ljudi služili, već da bi On služio njima, da je On tu samo zato da bi im bio sluga. Zar niste oduvek verovali upravo na ovaj način? Kad god niste u stanju da od Boga nešto dobijete, vi biste da pobegnete; kad nešto ne razumete, postajete jako ozlojeđeni, pa idete čak dotle da Ga obasipate svakojakim psovkama. Vi jednostavno nećete Samom Bogu dopustiti da do kraja izrazi Svoju mudrost i čudesnost; umesto toga, želite samo da uživate u privremenoj lagodnosti i udobnosti. Sve do sada, vaš stav u pogledu vere u Boga sastojao se samo od istih starih nazora. Ako vam Bog pokaže makar i sićušni deo Svog veličanstva, postajete nesrećni. Da li sada shvatate koliko je veliki vaš rast? Nemojte pretpostavljati da ste svi odani Bogu kad se vaši stari nazori, zapravo, uopšte nisu promenili. Dok vas nešto ne zadesi, verujete kako sve ide glatko, a vaša ljubav prema Bogu dostiže vrhunac. Čim vas nešto snađe, ma koliko to nevažno bilo, vi propadate u Ad. Je li to odanost Bogu?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti volju Boga da čoveku donese spasenje“