Zagledajte se u sebe da biste ustanovili da li sprovodite pravednost u svemu što činite i da li Bog posmatra sva vaša dela. Ovim načelom se u svojim postupcima rukovode oni koji veruju u Boga. Nazvaće vas pravednima jer ste u stanju da udovoljite Bogu i zato što prihvatate Božju brigu i zaštitu. U Božjim očima pravedni su svi oni koji prihvataju Božju brigu, zaštitu i usavršavanje i koje je On zadobio, a On ih sve smatra dragocenima. Što više prihvatate trenutne reči Božje, više ćete moći da shvatite i razumete Božje namere i, stoga ćete više moći da živite prema Božjim rečima i da ispunite Njegove zahteve. Ovo je Božji nalog za vas i to je ono što bi svi vi trebalo da možete da dostignete. Ako koristite sopstvene predstave da izmerite i ograničite Boga, kao da je Bog nepromenljivi glineni kip i ako Boga potpuno ograničite unutar okvira Biblije i zadržite Ga u domenu ograničenog područja delovanja, to samo dokazuje da ste Boga osudili. Zato što su Jevreji u doba Starog zaveta verovali da je Bog idol utvrđenog oblika kojeg su čuvali u svojim srcima, kao da se Bog jedino može nazvati Mesijom, i kao da samo On koji je nazvan Mesijom može biti Bog, i zato što su ljudi služili Bogu i obožavali Ga kao (beživotni) glineni kip, prikovali su Isusa tog vremena za krst, osudivši Ga na smrt – time je nedužni Isus bio osuđen na smrt. Bog nije počinio nikakav prekršaj, ali je čovek odbio da Ga poštedi, istrajan u tome da Ga osudi na smrt, pa je tako Isus bio razapet. Čovek oduvek veruje da je Bog nepromenljiv, i definiše Ga na osnovu jedne jedine knjige, Biblije, kao da čovek savršeno razume Božje upravljanje, kao da čovek drži sve što Bog čini u svom malom prstu. Ljudi su krajnje nerazumni, nadmeni su do krajnjih granica i svi su skloni preterivanju. Bez obzira na to koliko je veliko tvoje znanje o Bogu, Ja ipak kažem da ne poznaješ Boga, da si neko ko se najviše suprotstavlja Bogu i da si osudio Boga, jer si potpuno nesposoban da se pokoriš delu Božjem i da ideš putem na kome te Bog usavršava. Zašto Bog nikada nije zadovoljan ljudskim postupcima? Zato što čovek ne spoznaje Boga, zato što ima previše predstava i zato što se njegovo znanje o Bogu ni na koji način ne podudara sa stvarnošću, već umesto toga jednolično ponavlja istu priču bez promena i isti pristup koristi za svaku situaciju. I tako, nakon što je danas došao na zemlju, Boga je čovek još jednom prikovao za krst! Okrutan ljudski rod! Dosluh i spletke, međusobno otimanje i grabež, borba za slavu i bogatstvo, međusobni pokolj – hoće li tome ikada doći kraj? Uprkos stotinama hiljada reči koje je Bog izgovorio, niko se nije opametio. Ljudi deluju zarad svojih porodica, sinova i kćeri, svoje karijere, izgleda u budućnosti, položaja, preterane sujete i novca, radi hrane, odeće i onog telesnog. Međutim, ima li ikoga čiji su postupci zaista radi Boga? Čak i među onima koji deluju zarad Boga, malo je onih koji Boga spoznaju. Koliko ljudi ne postupa zarad svojih sopstvenih interesa? Koliko njih ne ugnjetava niti izopštava druge kako bi zaštitili sopstveni položaj? I tako je Bog nebrojeno puta bio nasilno osuđen na smrt, a bezbroj varvarskih sudija su Boga osudili i još jednom Ga prikovali za krst. Koliko njih se može nazvati pravednima jer zaista postupaju zarad Boga?

Da li je tako lako biti usavršen pred Bogom kao svetac ili pravedan čovek? Tačna je izjava da „nema pravednih na ovoj zemlji, pravedni nisu u ovom svetu”. Kada dolazite pred Boga, razmislite o tome šta nosite na sebi, razmislite o svakoj svojoj reči i postupku, svakoj svojoj misli i ideji, pa čak i o snovima koje svakodnevno sanjate – svi oni su za vaše dobro. Zar ovo nije pravo stanje stvari? „Pravednost” ne znači davati milostinju drugima, ne znači da svog suseda volite kao sebe i ne označava uzdržavanje od svađa i rasprava niti od pljačke i krađe. Pravednost znači da prihvatate Božji nalog kao svoju dužnost i da se pokoravate Božjim orkestracijama i rasporedima kao svom nebeskom pozivu, bez obzira na vreme ili mesto, baš kao da je sve to učinio Gospod Isus. To je pravednost o kojoj je Bog govorio. To što bi se Lot mogao nazvati pravednim jeste zato što je spasio dva anđela koje je Bog poslao ne razmišljajući o sopstvenom dobitku i gubitku; može se reći samo to da se ono što je u tom trenutku učinio može nazvati pravednim, ali se on ne može nazvati pravednikom. Samo zato što je video Boga, Lot je dao svoje dve kćeri u zamenu za anđele, međutim, nije celokupno njegovo ponašanje u prošlosti predstavljalo pravednost. I stoga Ja kažem „nema pravednih na ovoj zemlji”. Čak i među onima koji su u potoku izlečenja, niko se ne može nazvati pravednim. Koliko god da su dobra tvoja dela, koliko god se činilo da veličaš ime Božje, da ne udaraš i ne psujuš druge, niti kradeš i otimaš od drugih, i dalje se ne možeš nazvati pravednim, jer to je ono što je normalna osoba sposobna da ima. Trenutno je ključno to da ne spoznaješ Boga. Može se samo reći da trenutno poseduješ nešto malo normalne ljudskosti, ali nema elemenata pravednosti o kojoj Bog govori, tako da ništa od onoga što činiš ne može dokazati da spoznaješ Boga.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Zlikovci će zasigurno biti kažnjeni”