Ako se tri etape dela procenjuju u skladu sa ovim konceptom Trojstva, onda moraju postojati tri Boga, jer delo koje svaki od njih obavlja nije isto. Ako iko među vama kaže da Trojstvo zaista postoji, objasnite onda šta je tačno ovaj jedan Bog u tri osobe. Šta je Sveti Otac? Šta je Sin? Šta je Sveti Duh? Da li je Jahve Sveti Otac? Da li je Isus Sin? Šta je onda sa Svetim Duhom? Nije li Otac Duh? Nije li suština Sina takođe Duh? Zar delo Isusa nije bilo delo Svetoga Duha? Zar nije delo Jahvea koje je u to vreme obavio Duh isto kao i Isusovo? Koliko Bog može imati Duhova? Prema tvom objašnjenju, tri lica Oca, Sina i Svetoga Duha jesu jedno; ako je to tako, onda postoje tri Duha, a postojanje tri Duha znači da postoje tri Boga. To znači da ne postoji jedan pravi Bog; kako ova vrsta Boga može i dalje da ima urođenu suštinu Božju? Ako prihvataš da postoji samo jedan Bog, kako onda On može da ima sina i da bude otac? Nisu li sve ovo samo tvoje predstave? Postoji samo jedan Bog, samo jedna ličnost u ovom Bogu i samo jedan Duh Božji, baš kao što je u Bibliji zapisano: „Postoji samo jedan Sveti Duh i samo jedan Bog.“ Bez obzira na to da li Otac i Sin o kojima govoriš postoje, ipak postoji samo jedan Bog, a suština Oca, Sina i Svetoga Duha u koju verujete jeste suština Duha Svetoga. Drugim rečima, Bog je Duh, ali On može da se ovaploti i da živi među ljudima, kao i da bude iznad svih stvorenja. Njegov Duh je sveobuhvatan i sveprisutan. On može istovremeno da bude u telu, u vaseljeni i iznad nje. Pošto svi ljudi kažu da je Bog samo jedan pravi Bog, onda postoji jedan jedini Bog, koga niko svojom voljom ne može da podeli! Bog je samo jedan Duh i jedna ličnost, a to je Duh Božji. Ako, kao što kažeš, postoje Otac, Sin i Sveti Duh, zar onda Oni nisu tri Boga? Sveti Duh je jedno, Sin drugo, a Otac, pak, nešto treće. Njihove ličnosti su različite i Njihove suštine su različite, pa kako onda svako od Njih može biti deo jednog jedinog Boga? Sveti Duh je Duh; čoveku je to lako da razume. Ako je tako, onda je Otac još i više Duh. On nikada nije sišao na zemlju i nikad se nije ovaplotio; On je Jahve Bog u srcu čoveka, a On je svakako i Duh. Kakav je onda odnos između Njega i Svetoga Duha? Je li to odnos između Oca i Sina? Ili je to odnos između Svetoga Duha i Duha Očevog? Je li suština svakog Duha ista? Ili je Sveti Duh oruđe Oca? Kako se to može objasniti? I kakav je onda odnos između Sina i Svetoga Duha? Je li to odnos između dva Duha ili odnos između čoveka i Duha? Sve su to stvari koje ne mogu da se objasne! Ako su svi Oni jedan Duh, onda ne može biti reči o tri ličnosti, jer Oni poseduju jedan Duh. Da Oni jesu tri različite ličnosti, tada bi se Njihovi Duhovi razlikovali po snazi i Oni naprosto ne bi mogli da budu jedan jedinstveni Duh. Ovaj koncept Oca, Sina i Svetoga Duha je najbesmisleniji! On rasparčava Boga i deli Ga na tri ličnosti, od kojih svaka ima status i Duh; kako onda On i dalje može biti jedan Duh i jedan Bog? Recite mi, da li su nebo, zemlju i sva stvorenja stvorili Otac, Sin ili Sveti Duh? Neki kažu da su ih stvorili svi Oni zajedno. Ko je onda iskupio ljudski rod? Je li to bio Sveti Duh, Sin ili Otac? Neki kažu da je Sin iskupio ljudski rod. Ko je onda Sin u suštini? Zar on nije ovaploćenje Duha Božjeg? Iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, to ovaploćenje Boga na nebesima naziva Ocem. Zar nisi svestan toga da je Isus rođen začećem od strane Svetoga Duha? U Njemu je Sveti Duh; šta god da kažeš, On je i dalje jedno sa Bogom na nebesima, jer je On ovaploćenje Duha Božjeg. Ova ideja o Sinu je naprosto neistinita. Samo je jedan Duh koji obavlja celokupno delo; jedino Bog Sâm, odnosno, Duh Božji obavlja Svoje delo. Ko je Duh Božji? Zar to nije Sveti Duh? Zar nije Sveti Duh taj koji deluje u Isusu? Da delo nije obavio Sveti Duh (odnosno, Duh Božji), da li bi onda Njegovo delo moglo predstavljati Samoga Boga? Kada je Isus, dok se molio, Boga na nebesima pozvao imenom Oca, to je tako učinjeno samo iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, samo zato što se Duh Božji zaodenuo običnim i normalnim telom i imao spoljni omotač stvorenog bića. Čak i ako je u Njemu bio Duh Božji, Njegov spoljni izgled i dalje je bio izgled normalnog čoveka; drugim rečima, On je postao „Sin čovečji“ o kome su govorili svi ljudi, uključujući i Samog Isusa. S obzirom na to da se On naziva Sinom čovečjim, On je ličnost (bilo da je muškarac ili žena, u svakom slučaju neko sa spoljnom ljušturom ljudskog bića) rođena u normalnoj porodici običnih ljudi. Prema tome, kada je Isus Ocem nazvao Boga na nebesima, bilo je to isto kao što ste Ga vi isprva nazivali Ocem; učinio je to iz ugla posmatranja stvorenog čoveka. Sećate li se još uvek molitve Gospodnje koju vas je Isus učio da upamtite? „Oče naš, koji si na nebesima…“ Tražio je od svih ljudi da Ocem nazivaju Boga na nebesima. A pošto ga je i On nazivao Ocem, to je činio iz ugla nekog koji stoji rame uz rame sa svima vama. Pošto ste Boga na nebu nazivali imenom Oca, Isus je Sebe video ravnopravnim sa vama, i kao čoveka na zemlji koga je izabrao Bog (odnosno, kao Sina Božjeg). Ako Boga nazivate Ocem, nije li to stoga što ste stvorena bića? Koliko god veliki bio Isusov autoritet na zemlji, pre raspeća, On je bio samo Sin čovečji, kojim je upravljao Sveti Duh (odnosno, Bog) i jedno od stvorenih bića na zemlji, jer je tek trebalo da dovrši Svoje delo. Prema tome, to što je On Boga na nebesima nazvao Ocem predstavljalo je samo Njegovu skrušenost i poslušnost. Njegovo obraćanje Bogu (odnosno, Duhu na nebesima) na takav način, međutim, ne dokazuje da je On bio Sin Duha Božjeg na nebesima. Naprotiv, radi se o tome da je Njegova perspektiva naprosto bila drugačija, a ne da je On bio druga ličnost. Postojanje zasebnih ličnosti je zabluda! Pre Svog raspeća, Isus je bio Sin čovečji sputan ograničenjima tela i nije u potpunosti posedovao autoritet Duha. Zato je On samo iz perspektive stvorenog bića mogao da traga za voljom Boga Oca. Baš kao što se On triput molio u Getsimaniji: „Neka ne bude kako Ja hoću, nego kako Ti hoćeš.“ Pre nego što je položen na krst, On je bio samo Car judejski; On je bio Hristos, Sin čovečji, a ne slavno telo. Baš zato je, sa stanovišta stvorenog bića, Boga nazivao Ocem. Dakle, ne možeš reći da su Sinovi svi oni koji Boga nazivaju Ocem. Kad bi tako bilo, zar ne biste tada svi vi postali Sinovi nakon što vas je Isus naučio molitvi Gospodnjoj? Ako i dalje niste ubeđeni, onda Mi recite, ko je onaj koga vi nazivate Ocem? Ako mislite na Isusa, šta vam je onda Isusov Otac? Nakon što je Isus otišao, više nije bilo te ideje o Ocu i Sinu. Ta ideja je bila prikladna samo za godine kada se Isus ovaplotio; u svim drugim okolnostima, kada Boga nazivate Ocem, reč je o odnosu između Gospoda stvaranja i stvorenog bića. Ni u jednom vremenu ova ideja Trojstva Oca, Sina i Duha Svetoga ne može opstati; to je zabluda koja se kroz vekove retko viđa i to ne postoji!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li Trojstvo postoji?“