Zbog ovoga se većina ljudi može prisetiti reči Božjih iz Postanja: „Načinimo čoveka po svom liku, da liči na nas“ (1. Mojsijeva 1:26). S obzirom na to da Bog kaže: „načinimo čoveka po Svom liku“, onda to „načinimo“ ukazuje na više od jednog; budući da je On rekao „načinimo“, onda ne postoji samo jedan Bog. Na taj način, čovek je počeo da razmišlja apstraktno o različitim ličnostima, pa je iz tih reči proizašla ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Kakav je onda Otac? Kakav je Sin? A kakav je Sveti Duh? Da li je moguće da je današnji ljudski rod stvoren prema liku jednog sastavljenog od trojice? Da li je onda lik čoveka po uzoru na lik Oca, Sina ili Svetoga Duha? Kojoj je Božjoj ličnosti čovek nalik? Ova čovekova ideja je naprosto netačna i besmislena! Može samo jednog Boga da podeli na više Bogova. Mojsije je Postanje pisao nakon što je stvoren ljudski rod sledeći stvaranje sveta. Na samom početku, kada je svet otpočeo, Mojsije nije postojao. I tek mnogo kasnije, Mojsije je napisao Bibliju; pa, kako je onda uopšte mogao znati šta je izgovorio Bog na nebesima? Nije imao predstavu o tome kako je Bog stvorio svet. U Starom zavetu Biblije, nema ni reči o Ocu, Sinu i Svetome Duhu, već samo o jednom pravom Bogu, Jahveu, koji obavlja Svoje delo u Izraelu. Kako se doba menjaju, nazivaju ga raznim imenima, ali to ne može dokazati da se svako ime odnosi na drugu ličnost. Da je bilo tako, ne bi li onda u Bogu postojalo bezbroj ličnosti? Ono što je zapisano u Starom zavetu delo je Jahvea, početna etapa dela Samoga Boga u Dobu zakona. To je bilo delo Božje, na mestu gde je ono, prema Njegovim rečima, bilo, i prema Njegovom nalogu, stajalo. Jahve nijednog trenutka nije rekao da je On Otac koji je došao da obavi delo, niti je On ikada prorekao da će Sin doći da iskupi ljudski rod. Što se Isusovog vremena tiče, rečeno je jedino da se Bog bio ovaplotio da bi iskupio ceo ljudski rod, a ne da je Sin došao. Pošto doba nisu međusobno slična, a delo koje Sâm Bog obavlja se takođe razlikuje, potrebno je da On Svoje delo obavlja u različitim carstvima. Na taj način se razlikuje i identitet koji On predstavlja. Čovek veruje da je Jahve Isusov Otac, ali to zapravo nije potvrdio Isus, koji je rekao: „Nikada se nismo razlikovali kao Otac i Sin; jedno smo Ja i Otac na nebesima. Otac je u Meni, a Ja sam u Ocu; kada čovek vidi Sina, on vidi Oca nebeskog.“ Nakon što je sve rečeno, bilo da je to Otac ili Sin, Oni su jedan Duh, nepodeljen u različite ličnosti. Kada čovek pokušava da objasni, stvari se komplikuju idejom o različitim ličnostima, baš kao i odnosom između Oca, Sina i Duha. Kada čovek govori o zasebnim ličnostima, zar se time ne materijalizuje Bog? Čovek čak rangira ove ličnosti kao prvu, drugu i treću; sve je to samo čovekova uobrazilja, koja nije vredna pomena i sasvim je nerealna! Ako bi ga upitao: „Koliko Bogova postoji?“, on bi rekao da je Bog Trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha: jedan pravi Bog. Ako bi ga dodatno pitao: „Ko je Otac?“, on bi rekao: „Otac je Duh Božji na nebesima; On je zadužen za sve i nebeski je Gospodar.“ „Je li onda Jahve Duh?“ On bi rekao: „Da!“ Ako bi ga zatim upitao: „Ko je Sin?“, on bi, naravno, rekao da je Isus Sin. „I koja je onda priča o Isusu? Odakle je On došao?“ Rekao bi: „Isusa je rodila Marija putem začeća sa Svetim Duhom.“ Pa, zar Njegova suština nije i Duh? Zar Njegovo delo takođe ne predstavlja Svetoga Duha? Jahve je Duh, a takva je i suština Isusova. Sada, u poslednjim danima, manja je potreba da se kaže da je to još uvek Duh; kako bi Oni mogli da budu različite ličnosti? Nije li to naprosto Duh Božji koji delo Duha obavlja iz različitih perspektiva? A budući da je tako, ne postoji razlika među ličnostima. Isusa je začeo Sveti Duh i nesumnjivo je da je Njegovo delo bilo upravo delo Svetoga Duha. U prvoj etapi dela koju je Jahve obavio, On se nije ni ovaplotio, niti se ukazao čoveku. Dakle, čovek nikada nije video Njegovu pojavu. Koliko god da je On bio veliki i visok, On je i dalje bio Duh, Sâm Bog koji je na početku stvorio čoveka. To jest, On je bio Duh Božji. Progovorio je čoveku iz oblaka, tek jedan Duh, i niko nije video Njegovu pojavu. Tek u Doba blagodati, kada se Duh Božji pojavio u telu i ovaplotio u Judeji, čovek je po prvi put video lik ovaploćenja kao Jevrejina. U Njemu nije bilo ničega od Jahvea. Međutim, Njega je začeo Sveti Duh, odnosno, začeo Ga je Duh Samoga Jahvea, a Isus je, ipak, rođen kao otelotvorenje Duha Božjeg. Ono što je čovek prvo video bio je Sveti Duh koji se poput goluba spušta na Isusa; to nije bio Duh isključivo za Isusa, već Sveti Duh. Može li se onda Duh Isusa razdvojiti od Svetoga Duha? Ako je Isus Isus, Sin, a Sveti Duh je Sveti Duh, kako bi onda Oni mogli biti jedno? Da je tako, delo se ne bi moglo obaviti. Duh u Isusu, Duh na nebesima i Jahveov Duh – svi su jedno. To se zove Sveti Duh, Duh Božji, sedmostruko pojačani Duh i sveobuhvatni Duh. Duh Božji može da obavi mnogo posla. On je u stanju da stvori svet i da ga uništi potopom zemlje; On može da iskupi ceo ljudski rod, a štaviše, može i da osvoji i uništi ceo ljudski rod. Celo ovo delo obavlja Sâm Bog i ne može ga obaviti nijedna od ličnosti Božjih umesto Njega. Njegov Duh se može nazivati imenom Jahvea i Isusa, kao i Svemogućeg. On je Gospod i Hristos. On može postati i Sin čovečji. On je na nebesima, kao i na zemlji; On je visoko nad vaseljenama i usred mnoštva. On je jedini Gospodar nebesa i zemlje! Od vremena stvaranja sve do danas, ovo delo je obavljao Duh Samoga Boga. Bilo da je to delo na nebesima ili u telu, u celosti ga obavlja Njegov vlastiti Duh. Sva stvorenja, bilo da su na nebesima ili na zemlji, pod Njegovom su svemoćnom kontrolom; sve ovo je delo Samoga Boga i niko ga drugi ne može umesto Njega obaviti. Na nebesima je On Duh, ali i Sâm Bog; među ljudima, On je telo, ali je i dalje Sâm Bog. Iako se može nazivati stotinama hiljada imena, On je i dalje On Sâm, neposredni izraz Svoga Duha. Iskupljenje celog ljudskog roda putem Njegovog raspeća bilo je direktno delo Njegovog Duha, a pritom je i proglas svim narodima i svim zemljama tokom poslednjih dana. U svakom trenutku, Bog se može nazivati samo svemogućim i jedinim pravim Bogom, sveobuhvatnim Samim Bogom. Različite ličnosti ne postoje, a još manje ta ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Samo je jedan Bog na nebesima i na zemlji!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li Trojstvo postoji?“