Čen Mingde je katolički sveštenik. On uviđa da Katolička crkva postaje sve napuštenija i mračnija i da su čak i biskupi i ostali sveštenici napravili kompromis sa organima vlasti time što su se pridružili Crkvi trostruke samostalnosti. Za njega je to zaista bolno i razočaravajuće. I dok na sve strane traži crkvu u kojoj deluje Sveti Duh, neočekivano čuje jevanđelje o Svemogućem Bogu. Nakon što je pročitao veliki deo reči Svemogućeg Boga, on prepoznaje da je to glas Božji i da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio i prihvata Ga s radošću. Ali na iznenađenje Čena Mingdea, nakon što biskupi i sveštenici to otkriju, oni se svim silama upiru da ga osude i spreče da prihvati Svemogućeg Boga. Čak šalju ljude da opustoše crkvu kojom on upravlja, u pokušaju da ga nasilno spreče da ide istinitim putem. Čen Mingde ne može da ne primeti sotonska lica biskupa i sveštenika koji mrze istinu i Bogu se opiru, te napušta svoj sveštenički položaj, napušta Katoličku crkvu i počinje aktivno da širi jevanđelje Božjeg carstva i da svedoči o njemu. Mnoge ljude navodi da se okrenu Svemogućem Bogu i počinje da se oseća samozadovoljno, često se hvaleći time koliko posla je obavio i koliko patnje je podneo ne bi li stekao divljenje braće i sestara. Njegova nadmena narav postaje sve veća – drugim ljudima nadmeno drži pridike, postaje samovoljan i neće da sluša ničiji savet. Shodno tome, na jednom okupljanju na kraju bude uhapšen. Izložen brutalnom mučenju i ispiranju mozga od strane Komunističke partije, počinje da razmišlja o sebi. Kroz otkrovenje Božjih reči, on uviđa da je neverovatno nadmen i lišen razuma, da je počeo da stremi ka mestu u srcu drugih ljudi, te da se našao na putu antihrista. Da nije Božjeg suda, grdnje i discipline, sigurno bi propao zbog svog opiranja Bogu. Kroz sud i pročišćenje Božjim rečima, Čen Mingde saznaje određene istine i postiže određeno pročišćenje i preobražaj sopstvene iskvarene naravi. Oseća da je tako mnogo zadobio i da zaista prisustvuje gozbi carstva nebeskog.