I

Pošto ljudi ne poznaju Božje orkestracije i Božju suverenost, oni se sa sudbinom uvek suočavaju prkosno i sa buntovničkim stavom, uvek žele da odbace Božji autoritet i suverenost i sve ono što im je sudbina pripremila, uzalud nadajući se da će promeniti svoje trenutne okolnosti i izmeniti svoju sudbinu. Ali u tome nikad ne mogu uspeti i na svakom koraku bivaju osujećeni. Ova borba, koja se odvija duboko u njihovoj duši, izaziva im bol, a taj im se bol urezuje u kosti, i istovremeno ih navodi na to da traće svoj život.

II

Šta je uzrok tog bola? Taj bol je uzrokovan putevima kojima ljudi idu, njihovim izabranim načinima života. Neki ljudi možda nisu iskusili ove stvari. Ali kad ti istinski spoznaš, kada zaista priznaš da Bog ima suverenost nad ljudskom sudbinom, kada zaista shvatiš da ti sve nad čim Bog ima suverenost i uređuje za tebe pruža veliku korist i zaštitu, osetićeš kako tvoj bol postepeno jenjava i kako celo tvoje biće postepeno postaje opušteno, slobodno, i nesputano.

III

Čovekova tragedija nije u tome što on stremi ka srećnom životu, niti u tome što on stremi ka slavi i dobitku ili se u magli bori protiv sopstvene sudbine, već u tome što on, nakon što je video postojanje Stvoritelja i nakon što je spoznao činjenicu da Stvoritelj ima suverenost nad ljudskom sudbinom, još uvek ne može da se vrati sa pogrešnog puta, niti da noge izvuče iz blata, već tvrda srca istrajava u svojim greškama. On će radije nastaviti da mlati po blatu, tvrdoglavo se nadmećući protiv suverenosti Stvoritelja, odupirući mu se do gorkog kraja, i sve to bez imalo skrušenosti. Tek kad je slomljen i krvav, on konačno odlučuje da odustane i da se vrati. Ovo je prava tragedija čoveka. Zato kažem da su mudri oni koji odluče da se pokore, dok su oni koji odaberu borbu i beg glupi i tvrdoglavi.

iz knjige „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”