„Ovaploćenjem“ se Bog pojavljuje u telu;

Bog u Svom telesnom obličju deluje među stvorenim ljudima.

Dakle, pošto se Bog ovaploti, On najpre mora postati telo –

telo sa normalnom ljudskošću; to je najosnovniji preduslov.

Implikacija Božjeg ovaploćenja je u tome da Bog živi i deluje u telu,

da On samom Svojom suštinom postaje telo, postaje čovek.

Njegova ljudskost postoji zarad Njegove telesne suštine;

bez ljudskosti ne može biti ni tela,

a osoba bez ljudskosti nije ljudsko biće.

Na taj način, ljudskost tela Božjeg

predstavlja urođeno svojstvo Božjeg ovaploćenog tela.

Bilo bi bogohulno reći da „kad se Bog ovaploti,

On uopšte nema ljudskosti, već da je u potpunosti božanstvo“,

jer ovakva izjava, jednostavno, ne postoji i njome se krši načelo ovaploćenja.

Izvršilac dela je božanstvo nastanjeno unutar Njegove ljudskosti.

Na delu je Njegovo božanstvo, a ne Njegova ljudskost,

ali je to božanstvo skriveno unutar Njegove ljudskosti;

u suštini, delo Njegovo obavlja Njegovo celovito božanstvo,

a ne Njegova ljudskost.

Ali je izvođač Njegovog dela telo Njegovo.

Moglo bi se reći da je On čovek, ali ujedno i Bog,

jer Bog postaje Bog koji živi u telu,

sa čovekovom ljuskom i ljudskom suštinom,

ali takođe i sa Božjom suštinom.

Pošto je On čovek sa suštinom Boga,

On je iznad svih stvorenih ljudi,

iznad svakog čoveka koji može da izvršava Božje delo.

Među svima onima sa čovečjom ljuskom nalik Njegovoj,

među svima koji poseduju ljudskost,

jedino je On Sȃm ovaploćeni Bog –

svi ostali su stvoreni ljudi.

Mada svi oni poseduju ljudskost,

stvoreni ljudi nemaju ništa drugo osim ljudskosti,

dok je ovaploćeni Bog drugačiji:

u Svom telu, On poseduje ne samo ljudskost,

već, što je mnogo važnije, i božanstvo.

Pošto se Bog ovaplotio,

Njegova suština predstavlja kombinaciju ljudskosti i božanstva.

Ova se kombinacija naziva Samim Bogom,

Samim Bogom na zemlji.

Pošto se Bog ovaplotio,

Njegova suština predstavlja kombinaciju ljudskosti i božanstva.

Ova se kombinacija naziva Samim Bogom,

Samim Bogom na zemlji.

iz knjige „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Suština tela nastanjenog Bogom“