I

Za sve ove godine, ono što su ljudi viđali nije samo Duh i nije samo ljudsko biće, muškarac, već mnogo toga što se ne slaže sa ljudskim predstavama; kao takvi, ljudi nikada ne mogu da potpuno dokuče Mene. I stalno napola veruju i napola sumnjaju u Mene – kao da ja stvarno postojim, a ipak sam samo nestvarni san – zbog čega ljudi ni dan-danas ne znaju šta je Bog. Da li Me zaista možeš sažeti u prostu rečenicu?

II

Da li se usuđuješ da kažeš: „Isus nije niko drugi do Bog, a Bog nije niko drugi do Isus“? Da li zaista smeš da kažeš: „Bog nije ništa drugo do Duh, a Duh nije ništa drugo do Bog“? Da li se usuđuješ da kažeš: „Bog je samo ljudsko biće zaodenuto telom“? Da li zaista imaš hrabrosti da tvrdiš: „Isusov lik jeste veliki lik Božji“? Da li si u stanju da svojim književnim talentom u potpunosti objasniš Božju narav i Božji lik? Da li sada zaista znaš šta je Bog? Je li Bog ljudsko biće? Da li je Duh? Da li je zaista muško? Da li jedino Isus može da dovrši delo koje ja treba da obavim? Ako samo jedno od gorenavedenog odabereš kao sažetak Moje suštine, onda si ti jedan neizmerno neuk odani vernik.

III

Da sam delo ovaploćenja obavio samo jednom, da li biste Mi onda odredili granice? Možeš li Me zaista potpuno razumeti samo jednim pogledom? Možeš li zaista potpuno da Me sažmeš na osnovu samo onoga čemu si bio izložen tokom života? Da sam činio isto delo tokom oba Svoja ovaploćenja, kako biste gledali na Mene? Da li biste Me ostavili zauvek prikovanog za krst? Može li Bog biti tako jednostavan kao što tvrdiš?

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?”