I

Pre nego što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi i, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, on ima prirodu koja se opire Bogu. Dakle, kada je čovek iskupljen, to nije ništa više od iskupljenja. To jest, otkupljen je po visokoj ceni pri čemu otrovna priroda u njemu nije otklonjena. Čovek koji je toliko prljav mora proći promenu pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom ovog dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i pročisti. Samo na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto.

II

Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog pročišćenja i promene; kroz sud i grdnju rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može odbaciti svoju iskvarenost i postati pročišćen. Umesto da ovu etapu smatramo kao etapu spasavanja, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja. U stvari, ova etapa je takođe delo osvajanja, a ujedno je i druga etapa dela spasenja. Posredstvom suda i grdnje rečju, čovek biva zadobijen od Boga, a upravo putem oplemenjivanja, suda i razotkrivanja rečju, se sve nečistoće, predstave, motivi i lične nade u čovekovom srcu u celosti otkrivaju.

III

Iako je čovek iskupljen, a njegovi gresi oprošteni, može se samo posmatrati tako da se Bog ne seća čovekovih prestupa. Međutim, kada čovek, koji živi u telu od krvi i mesa, nije oslobođen greha, on samo može da nastavi da greši, beskrajno razotkrivajući svoju iskvarenu sotonsku narav. Većina ljudskog roda danju greši, a uveče se ispoveda. Na taj način, iako je žrtva za greh za čoveka večito delotvorna, ona neće moći da ga spase greha. Delo spasenja je dovršeno samo polovično, jer čovek još uvek poseduje iskvarenu narav. Čoveku nije lako da postane svestan svojih grehova; on ne može da prepozna svoju, duboko ukorenjenu prirodu, te mora da se osloni na sud putem reči da bi se postigao taj rezultat. Jedino će tako, od tog trenutka, čovek moći postepeno da se menja.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”