Autentično stvoreno biće mora da zna ko je Stvoritelj, čemu čovekovo stvaranje služi, kako da izvršava obaveze stvorenog bića i kako da obožava Gospoda svekolikog stvaranja, mora da razume, shvati, spozna i brine se o namerama, željama i zahtevima Stvoritelja, i mora da postupa u skladu sa Stvoriteljevim putem – da od Boga strahuje i da se kloni zla.

Šta znači strahovati od Boga? I kako neko može da se kloni zla?

„Strah od Boga“ ne odnosi se na neku bezimenu stravu i užas, ni na izbegavanje Boga, niti na udaljavanje od Njega, a taj strah nije ni idolopoklonstvo ni praznoverje. Umesto toga, strah od Boga je divljenje, poštovanje, poverenje, razumevanje, briga, poslušnost, posvećenje, ljubav, te bezuslovno i strpljivo obožavanje, uzvraćanje i potčinjavanje. Bez istinskog bogopoznanja, ljudi neće osećati istinsko divljenje, iskreno poverenje, pravo razumevanje, istinsku brigu i poslušnost, već samo užas i nelagodu, samo sumnju, nerazumevanje, izvlačenje i izbegavanje; bez istinskog bogopoznanja, ljudi se neće iskreno posvećivati niti uzvraćati; bez istinskog bogopoznanja, ljudi se neće iskreno klanjati niti potčinjavati Bogu, već će posedovati samo slepo idolopoklonstvo i praznoverje; bez istinskog bogopoznanja, ljudi ni na koji način ne mogu postupati u skladu s Božjim putem, ne mogu strahovati od Boga, niti se kloniti zla. Nasuprot tome, svaka aktivnost i ponašanje u koje se čovek upušta biće ispunjeni buntom i prkosom, lažnim podmetanjima i zlonamernim osudama Boga, te zlobom koja se protivi istini i pravom značenju Božjih reči.

Kad ljudi budu stekli istinsko poverenje u Boga, oni će početi iskreno da Ga slede i da zavise od Njega; samo kroz istinsko poverenje i zavisnost od Boga ljudi mogu da Ga uistinu razumeju i shvate; a s pravim razumevanjem i shvatanjem Boga dolazi i iskrena briga za Njega; jedino kroz iskrenu brigu za Boga, ljudi mogu uistinu da budu poslušni; samo uz istinsku poslušnost prema Bogu, čovečanstvo može imati istinsko osveštavanje; samo uz istinsku osveštanost, ljudi mogu bezuslovno i bez prigovora uzvraćati Bogu; samo kroz iskreno poverenje i zavisnost, kroz pravo razumevanje i brigu, istinsku poslušnost, iskreno posvećenje i uzvraćanje, ljudi mogu uistinu da spoznaju Božju narav i suštinu i da spoznaju identitet Stvoritelja; tek kad uistinu spoznaju Stvoritelja, ljudi će u sebi moći da probude iskreno obožavanje i potčinjavanje; tek kad se budu iskreno klanjali i potčinjavali Stvoritelju, ljudi će zaista biti u stanju da se okane svoje zlobe, odnosno, da se klone zla.

Od toga se sastoji čitav proces „straha od Boga i izbegavanja zla“, a to je ujedno i celokupan sadržaj straha od Boga i izbegavanja zla. To je put preko koga se mora preći da bi se dostigao strah od Boga i izbegavanje zla.

„Strah od Boga i izbegavanja zla“ bezbrojnim su nitima neraskidivo povezani s bogopoznanjem, a veza između njih je sama po sebi očigledna. Ako neko želi da se uspešno kloni zla, najpre mora dostići pravi strah od Boga; ako neko želi da dostigne pravi strah od Boga, najpre mora da stekne pravo znanje o Bogu; ako neko želi da stekne bogopoznanje, najpre mora da doživi Božje reči, da zakorači u njihovu stvarnost, da iskusi Božji prekor i dovođenje u red, Njegovu grdnju i sud; ako neko želi da doživi Božje reči, najpre se s njima mora suočiti, mora se naći licem u lice s Bogom i zamoliti Ga da mu pruži priliku da Božje reči iskusi u formi svakovrsnih okruženja, kojima su obuhvaćeni ljudi, događaji i stvari; ako neko želi da se licem u lice nađe s Bogom i sa Božjim rečima, on najpre mora da bude prostodušan i pošten u srcu, mora biti spreman da prihvati istinu, voljan da podnese stradanje, odlučan i hrabar da se kloni zla i mora imati jaku želju da postane autentično stvoreno biće… Na taj način, napredujući korak po korak, sve ćeš se više približavati Bogu, tvoje će srce postajati sve čistije, a tvoj će život i vrednost življenja, nakon što spoznaš Boga, bivati sve smisleniji i sve blistavije se razvijati. Sve dok jednog dana ne osetiš da Stvoritelj više nije zagonetka, da nikad nije bio skriven od tebe, da od tebe nikad nije krio svoje lice, da Stvoritelj uopšte nije daleko od tebe, da On više nije Onaj za kojim u mislima neprestano čezneš, ali do kojeg ne možeš da dopreš svojim osećanjima, dok ne osetiš da te On zaista i uistinu štiti i sleva i zdesna, snabdevajući tvoj život i upravljajući tvojom sudbinom. On nije negde na dalekom obzorju, niti se skriva visoko gore, u oblacima. On je tu, kraj tebe i predsedava svima vama, On je sve što imaš i ti jedino Njega imaš. Jedan takav Bog ti dopušta da Ga iskreno voliš, da se uhvatiš za Njega i čvrsto Ga držiš uz sebe, da Mu se diviš, da se plašiš da ćeš Ga izgubiti i da više ne pristaješ da Ga se odričeš, da Mu budeš nepokoran, niti da Ga izbegavaš i držiš se podalje od Njega. Sve što želiš jeste da se brineš o Njemu, da Mu budeš poslušan, da Mu uzvraćaš za sve što ti daje i da se potčinjavaš Njegovoj vrhovnoj vlasti. Ti više ne odbijaš da te On usmerava, snabdeva, nadzire i čuva, ne odbijaš više ono što ti On diktira i nalaže. Sve što želiš jeste da Ga slediš, da budeš kraj Njega i u Njegovom društvu; sve što želiš jeste da Ga prihvatiš kao svoj jedini život, kao svog jedinog Gospoda, svog jednog i jedinog Boga.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Predgovor“