Bog koristi reči da stvori sve stvari (Odabrani odlomci)

Drugoga dana Božji autoritet razdvaja vode i stvara nebeski svod, i pojavljuje se prostor za najosnovniji ljudski opstanak

„Zatim reče Bog: ’Neka se prostre svod posred voda da deli donje vode od gornjih voda!’ Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom. Tako se i zbilo” (1. Mojsijeva 1:6-7). Kakve su se promene dogodile nakon što je Bog rekao: „Neka se prostre svod posred voda da deli donje vode od gornjih voda!”? U svetim spisima se kaže: „Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom.” Koji je bio ishod nakon što je Bog ovo izgovorio i učinio? Odgovor se krije u poslednjem delu ovog pasusa: „Tako se i zbilo.”

Ove dve kratke rečenice beleže veličanstven događaj i opisuju divan prizor – ogroman poduhvat u kome je Bog upravljao vodama i stvorio prostor u kome bi čovek mogao da postoji…

U ovoj slici, vode i nebeski svod se u trenu pojavljuju pred očima Božjim, bivaju odvojeni autoritetom Božjih reči i razdvojeni na „gore” i „dole”, onako kako je Bog odredio. Drugim rečima, nebeski svod koji je stvorio Bog ne samo da je prekrivao donje vode, već je držao i gornje vode… Čovek ne može a da u to ne gleda zapanjeno i bez daha, zadivljen snagom Njegovog autoriteta i veličanstvenošću prizora, u kome Stvoritelj pokreće vode, zapoveda im i stvara nebeski svod. Rečima Božjim, silom Božjom i autoritetom Božjim, Bog je postigao još jedan veliki podvig. Nije li to moć autoriteta Stvoritelja? Poslužimo se svetim spisima da objasnimo dela Božja: Bog je izgovorio Svoje reči i, zahvaljujući ovim rečima Božjim, nastade nebeski svod usred voda. Istovremeno, usled ovih Božjih reči, u ovom prostoru je nastupila ogromna promena, koja nije bila promena u običnom smislu, već svojevrsna smena u kojoj se ništa pretvorilo u nešto. Izrodilo se iz misli Stvoritelja i, zahvaljujući rečima koje je Stvoritelj izgovorio, nešto je nastalo iz ništavila, da bi, povrh toga, od tog trenutka pa nadalje, Stvoritelja radi postojalo i čvrsto stajalo, i u skladu sa Njegovim mislima se smenjivalo, menjalo i obnavljalo. U ovom pasusu se opisuje drugi čin Stvoritelja u Njegovom stvaranju čitavog sveta. Bio je to još jedan izraz autoriteta i sile Stvoritelja, još jedan pionirski poduhvat Stvoritelja. Ovaj dan je bio drugi dan koji je Stvoritelj doneo od postanja sveta i još jedan divan dan za Njega: koračao je kroz svetlost, doneo je nebeski svod, razdvojio je vode i njima upravljao, a Njegova dela, Njegov autoritet i Njegova sila u novom su danu sprovedeni u delo…

Da li je nebeski svod postojao posred voda pre nego što je Bog izgovorio Svoje reči? Naravno da nije! I šta se desilo nakon što je Bog rekao: „Neka se prostre svod posred voda”? Pojavile su se stvari koje je Bog planirao; nastade svod posred voda, a vode se razdvojiše zato što je Bog rekao: „da deli donje vode od gornjih voda!”. Tako su se, nakon reči Božjih, dva nova predmeta, dve novorođene stvari pojavile među svim stvarima kao rezultat autoriteta i sile Božje. Kako se osećate povodom pojave ove dve nove stvari? Osećate li veličinu sile Stvoritelja? Osećate li jedinstvenu i izuzetnu snagu Stvoritelja? Veličina takve snage i sile rezultat je autoriteta Božjeg, a ovaj je autoritet predstava i jedinstvena karakteristika Samoga Boga.

Da li vam je ovaj pasus još jednom pružio dubok osećaj Božje jedinstvenosti? Zapravo je ovo daleko od dovoljnog; autoritet i sila Stvoritelja sežu znatno dalje od ovoga. Njegova jedinstvenost ne proističe jedino iz toga što On poseduje suštinu koja nije nalik nijednom stvorenju, već i iz činjenice da su Njegov autoritet i sila izvanredni, neograničeni, nenadmašni za sve i stoje iznad svega, a povrh toga i zato što Njegov autoritet i ono što On ima i što jeste mogu da stvore život, proizvedu čuda i stvore svaki pojedinačni spektakularni i izvanredni minut i trenutak. U isto vreme, On je u stanju da upravlja životom koji stvara i ima suverenost nad čudima i nad svakim minutom i sekundom koje stvori.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni I”