Spoznati delo Božje nije jednostavno. U svojoj potrazi treba da imaš norme i određeni cilj, treba da znaš kako da tragaš za istinitim putem, kako da odmeravaš da li je takav put istinit ili nije, kao i da li je to delo Božje ili nije. Koje je najosnovnije načelo u traganju za istinitim putem? Moraš da posmatraš postoji li na ovom putu delo Svetoga Duha ili ne, jesu li ove reči izraz istine ili nisu, kome se svedoči i šta ti taj put može doneti. Da bi se istiniti put razlikovao od lažnog puta, potrebno je nekoliko aspekata osnovnog znanja, od kojih je najosnovniji odrediti da li je na njemu prisutno delo Svetoga duha ili nije. Jer suština ljudske vere u Boga jeste vera u Duha Božjeg, a čak i njihova vera u ovaploćenog Boga dolazi otud što je ovo telo otelotvorenje Duha Božjeg, što znači da je takva vera i dalje vera u Duha. Postoje razlike između Duha i tela; međutim, budući da ovo telo potiče iz Duha i jeste ovaploćenje Reči, otud je ono u šta čovek veruje i dalje nerazdvojiva suština Boga. Dakle, pri određivanju da li je neki put istinit ili nije, pre svega morate sagledati ima li na njemu dela Svetoga Duha ili nema, nakon čega morate gledati ima li na tom putu istine ili je, pak, nema. Istina je životna dispozicija normalne ljudskosti, što će reći, ono što se tražilo od čoveka kad ga je Bog na početku stvorio, konkretno, normalna ljudskost u svojoj celosti (obuhvatajući ljudski razum, poimanje, mudrost i osnovno znanje o čoveku). Drugim rečima, treba da pogledate hoće li taj put usmeravati ljude da žive s normalnom ljudskošću ili neće, da li je, prema stvarnosti normalne ljudskosti, istina o kojoj se govori potrebna ili nije, da li je ova istina praktična i stvarna ili nije, kao i da li je ona pravovremena ili nije. Ako ima istine, onda taj put može povesti ljude u normalna i stvarna iskustva; ljudi, osim toga, postaju sve normalniji, njihov ljudski smisao se upotpunjuje, njihov telesni i duhovni život postaju sve uređeniji, a njihove emocije postaju sve normalnije. Ovo je drugo načelo. Postoji još jedan princip koji se odnosi na to imaju li ljudi sve veće znanje o Bogu ili ga nemaju, i da li doživljavanje takvog dela i istine može u njima da nadahne ljubav prema Bogu i da ih još više približi Bogu, ili to ne može. Kroz ovo se može proceniti da li je ovaj put istinit ili nije. Najosnovnije od svega jeste to da li je ovaj put realističan pre negoli natprirodan i da li je u stanju da opskrbi život čoveka ili nije. Ako je ovaj put u skladu sa ovim načelima, može se zaključiti da je taj put istinit. Ja ne izgovaram ove reči da bih vas naterao da prihvatite druge puteve u svojim budućim iskustvima, niti kao predviđanje da će se u budućnosti pojaviti delo još jednog novog doba. Govorim ih kako biste mogli biti sigurni da je današnji put istinski put, kako ne biste samo delimično bili sigurni u svoju veru u današnje delo i nesposobni da u njega steknete uvid. Mnogo je i onih koji, uprkos tome što su sigurni, i dalje zbunjeno slede taj put; takva sigurnost nije vođena nikakvim načelom i takvi ljudi, pre ili kasnije, moraju biti izgnani. Pa i oni koji su posebno revnosni u svom sledbeništvu su tri osmine sigurni a pet osmina nesigurni, što ukazuje na to da nemaju nikakav temelj. Pošto ste isuviše slabog kova, a temelj vam je previše plitak, vi ne uviđate razliku. Bog ne ponavlja Svoje delo, On ne čini ono što nije realistično, On ne postavlja preterane zahteve pred čoveka i On ne obavlja delo koje je van granica ljudskog poimanja. Sve što On čini u okviru je ljudskog normalnog poimanja i ne prevazilazi poimanje normalne ljudskosti, a Njegovo delo se obavlja u skladu sa normalnim zahtevima čoveka. Ako je u pitanju delo Svetoga Duha, ljudi postaju sve normalniji i njihova ljudskost postaje sve normalnija. Ljudi stiču sve veću spoznaju o svojoj iskvarenoj sotonskoj naravi i o ljudskoj suštini, a da pritom sve više čeznu za istinom. Drugim rečima, život čoveka se neprekidno razvija, a iskvarena ljudska narav sve više je podložna promeni – a sve to znači da Bog čoveku postaje život. Ako neki put nije u stanju da otkrije one stvari koje predstavljaju ljudsku suštinu, ako nije u stanju da promeni čovekovu narav i, povrh toga, ako nije u stanju da ljude dovede pred Boga ili im pruži istinsku spoznaju Boga, dovodeći čak do toga da se njihova ljudskost sve više unižava, a poimanje im je sve manje normalno, onda taj put ne sme biti istiniti put, a mogao bi biti delo zlog duha ili stari put. Ukratko, on ne može da predstavlja postojeće delo Svetoga Duha. Sve ove godine ste verovali u Boga, a ipak se načela po kojima razlikujete istiniti od lažnog puta ili tragate za istinitim putem ni ne naziru. Većinu ljudi ove stvari čak ni ne zanimaju; oni naprosto idu tamo kuda ide većina i ponavljaju ono što većina govori. Kako to može biti neko ko traga za istinitim putem? I kako takvi ljudi mogu pronaći istiniti put? Ako sagledate ovih nekoliko ključnih načela, šta god da se dogodi, nećete biti prevareni. Danas je od suštinske važnosti da ljudi mogu da razlikuju stvari; to je ono što bi normalna ljudskost trebalo da poseduje i ono što bi čovekovo iskustvo trebalo da sadrži. Ako čak ni danas ljudi u svom sledbeništvu i dalje ništa ne razlikuju i ako njihovo poimanje i dalje nije napredovalo, onda su ljudi isuviše budalasti, i u svom traganju greše i zastranili su. U tvom današnjem traganju nema nimalo razlučivanja i, premda je istina, kako kažeš, da si pronašao istiniti put, jesi li ga zadobio? Jesi li bio u stanju da uvidiš razliku? Šta je suština istinitog puta? Koračajući istinitim putem, ipak nisi zadobio istiniti put; nisi zadobio ništa od istine. Drugim rečima, nisi postigao ono što Bog zahteva od tebe i otud nije došlo ni do kakve promene u tvojoj iskvarenosti. Ako nastaviš da tragaš na ovaj način, na kraju ćeš biti izgnan. Nakon što si ga sledio do današnjeg dana, trebalo bi da budeš siguran da je put kojim si pošao pravi put i da u vezi sa tim nemaš više nikakve sumnje. Mnogo je ljudi koji su uvek nesigurni, te zbog nekih sitnica prestaju da tragaju za istinom. Takvi ljudi uopšte ne poznaju delo Božje; oni Boga slede zbunjeni. Ljudi koji ne spoznaju Božje delo nisu u stanju da sa Njim budu prisni, niti da o Njemu svedoče. Onima koji traže samo blagoslove i tragaju samo za nejasnim i apstraktnim, Ja savetujem da što pre potraže istinu, kako bi njihov život mogao imati smisla. Nemojte se više zavaravati!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji poznaju Boga i Njegovo delo mogu udovoljiti Bogu“