Delo Svetog Duha uvek se obavlja spontano; On Svoje delo može da planira i da ga obavlja u bilo koje vreme. Zašto stalno govorim da je delo Svetog Duha realistično i da je uvek novo, da ono nikad nije staro i da je uvek u najvećoj meri sveže? Njegovo delo nije bilo unapred isplanirano u trenutku stvaranja sveta; uopšte nije bilo tako! Svaki korak dela ostvaruje odgovarajući efekat za svoje vreme, a koraci se međusobno ne preklapaju. U većini slučajeva, planovi kakve ti možda zamišljaš naprosto ne odgovaraju najnovijem delu Svetog Duha. Njegovo delo nije tako jednostavno, ali ni tako složeno, kakvim ga čovek zamišlja – ono se sastoji u tome da ljude u svakom trenutku i na svakom mestu snabdeva u skladu s njihovim trenutnim potrebama. Suštinu ljudskih bića niko ne shvata jasnije od Njega, te upravo iz tog razloga ništa ne može tako dobro da odgovara realnim potrebama ljudi kao Njegovo delo. Stoga, iz ljudske perspektive, Njegovo delo izgleda kao da je isplanirano nekoliko milenijuma unapred. Dok On sada deluje među vama, dok radi i govori posmatrajući stanje u kojem se nalazite, On za svaku pojedinu vrstu stanja poseduje prave reči i izgovara upravo ono što je ljudima potrebno. Uzmimo, na primer, prvi korak Njegovog dela: vreme grdnje. Nakon toga, Bog je Svoje delo obavljao na osnovu onoga što su ljudi ispoljavali, na osnovu njihovog bunta, pozitivnih i negativnih stanja koja su iz njih proizašla, kao i najniže granice do koje ljudi mogu pasti kad ta negativna stanja dostignu određenu tačku; On je te stvari iskoristio da bi ostvario mnogo bolji rezultat Svog dela. On, dakle, Svoje delo među ljudima neprekidno obavlja na osnovu njihovog trenutnog stanja, ma kakvo ono bilo u datom trenutku; On svaki korak Svog dela obavlja u skladu sa stvarnim stanjem ljudi. Sva stvorenja su u Njegovim rukama; kako bi On mogao da ih ne poznaje? Sledeći korak dela koje treba da obavi, On obavlja bilo kada i bilo gde, u skladu sa stanjem ljudi. To delo ni u kom slučaju nije planirano hiljadama godina unapred; to je samo ljudska predstava! Dok deluje, On ujedno i posmatra efekte Svog dela, koje se neprekidno produbljuje i razvija; nakon što sagleda rezultate Svog dela, On svaki put sprovodi naredni korak tog dela. On mnogo toga koristi zarad postepenog prelaska i da bi, tokom vremena, Svoje novo delo ljudima učinio vidljivim. Bog na taj način može da zadovolji potrebe ljudi, jer i te kako dobro poznaje ljude. Tako On obavlja Svoje delo sa neba. Ovaploćeni Bog Svoje delo takođe obavlja na isti način, uređujući stvari i delujući među ljudima u skladu sa stvarnim okolnostima. Nijedno od Njegovih dela nije bilo uređeno pre stvaranja sveta, niti je unapred bilo detaljno isplanirano. Dve hiljade godina nakon što je svet stvoren, Jahve je uvideo da se čovečanstvo toliko iskvarilo, te je kroz usta proroka Isaije prorekao da će, po završetku Doba zakona, Svoje delo iskupljenja ljudskog roda obaviti u Dobu blagodati. To je, naravno, bio Jahveov plan, ali je i taj plan napravljen u skladu sa okolnostima koje je On u to vreme posmatrao; On o tome zacelo nije razmišljao odmah nakon što je stvorio Adama. Isaija je samo izrekao proročanstvo, ali se Jahve nije unapred pripremao za ovo delo tokom Doba zakona, već ga je započeo u osvit Doba blagodati, kad se Josifu u snu javio glasnik kako bi ga prosvetio porukom da će se Bog ovaplotiti i tek je tada otpočelo Njegovo delo ovaploćenja. Bog se nije, kako to ljudi zamišljaju, pripremao za svoje delo ovaploćenja odmah nakon stvaranja sveta; na to se odlučio samo na osnovu stepena razvitka čovečanstva i statusa Svog rata protiv Sotone.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Trebalo bi da znaš kako se celokupno čovečanstvo razvijalo do današnjeg dana“