Kad Bog postane telo, Njegov se Duh spušta na čoveka; drugim rečima, Duh Božji se oblači u fizičko telo. On dolazi da bi obavio Svoje delo na zemlji, a ne da bi sa Sobom doneo nekakve ograničene korake; Njegovo je delo apsolutno neograničeno. Delo koje Sveti Duh obavlja u telu i dalje je određeno rezultatima Njegovog dela, a On to koristi kako bi odredio koliko će vremena obavljati Svoje delo dok boravi u telu. Sveti Duh neposredno otkriva svaki korak Svog dela, usput analizirajući to Svoje delo; ono uopšte nije toliko natprirodno da bi širilo granice ljudske mašte. Ono je nalik Jahveovom delu stvaranja neba i zemlje i svih stvorenja; i On je isto tako planirao i radio istovremeno. Razdvojio je svetlost od tame, čime nastadoše jutro i veče – za to Mu je bio potreban jedan dan. Drugog je dana stvorio nebo, što je takođe potrajalo jedan dan; zatim je stvorio zemlju, mora i sva stvorenja koja su ih naseljavala, na šta je utrošio još jedan dan. To se nastavilo sve do šestog dana, kada je Bog stvorio čoveka i dopustio mu da upravlja svim stvarima na zemlji. A onda je, sedmoga dana, pošto je završio sa stvaranjem svega, otpočinuo. Bog je taj sedmi dan blagoslovio i odredio ga za sveti dan. O uspostavljanju tog svetog dana odlučio je tek nakon što je sve stvorio, a ne pre toga. To je delo takođe učinjeno spontano; pre no što je sve stvorio, On nije planirao da stvori svet za šest dana, te da sedmog dana otpočine; to uopšte nije u skladu sa činjenicama. On tako nešto nije ni izgovorio, niti je tako bio isplanirao. Ni slučajno nije rekao da će sa stvaranjem svih stvari završiti šestoga dana, kao ni da će sedmog dana otpočinuti, već je stvarao u skladu sa onim što mu se tada činilo dobrim. Kad je završio sa stvaranjem svega, već je bio osvanuo šesti dan. Da je sav posao bio završio petog dana, On bi onda šesti dan odredio za sveti dan. On je, međutim, sa stvaranjem svega završio šestog dana, te je tako sedmi dan postao sveti dan, što se prenelo do danas. Prema tome, Njegovo se današnje delo obavlja na isti takav način. On vam govori i snabdeva vas svime što vam je potrebno u skladu s vašom situacijom. Naime, Duh govori i radi u skladu sa okolnostima u kojima ljudi žive; On u svakom trenutku i na svakom mestu motri na sve. To što ja činim, ono što vam, recimo, dodeljujem i čime vas darujem, bez izuzetka je ono što vama treba. Nijedno Moje delo, dakle, nije odvojeno od stvarnosti; ono je u celosti stvarno, jer svi znate da „Duh Božji motri na sve“. Da je sve bilo unapred isplanirano, zar to onda ne bi bilo obavljeno rutinski? Mislite da je Bog razradio planove za svih šest milenijuma, a zatim predodredio da ljudi budu buntovni, nepokorni, pokvareni i lažljivi, da se odlikuju iskvarenošću tela, sotonskom naravi, požudom koja im iz očiju viri i ličnom popustljivošću. Ništa od toga Bog nije predodredio, već se sve dogodilo kao posledica kvarenja od strane Sotone. Neki će možda reći: „Zar je Sotona bio izvan Božjeg domašaja? Bog je predodredio da će Sotona na taj način iskvariti ljude, da bi On zatim obavio Svoje delo među ljudima.“ Da li bi Bog zaista predodredio da Sotona iskvari čovečanstvo? Pošto Bog samo isuviše žarko želi da ljudima dozvoli da normalno žive, da li bi se On zaista mešao u njihove živote? Kad bi tako bilo, zar onda pobeda nad Sotonom i spasavanje čovečanstva ne bi predstavljali uzaludan trud? Kako bi čovekovo buntovništvo moglo da bude predodređeno? Budući da je ono nastalo zbog Sotoninog mešanja, kako bi onda moglo da bude predodređeno od Boga? Sotona unutar Božjeg domašaja, onako kako ga vi zamišljate, umnogome se razlikuje od Sotone u Božjem domašaju o kojem Ja govorim. Da je, kako kažete, „Bog svemoguć i da je Sotona nadohvat Njegovih ruku“, Sotona nikad ne bi mogao da Ga izda. Niste li kazali da je Bog svemoguć? Vaše je znanje isuviše apstraktno i nema dodira sa stvarnošću; čovek nikada neće moći da dokuči Božje misli, niti će ikad moći da shvati Njegovu mudrost! Bog je svemoguć; to nije nikakva laž. Arhanđel je izdao Boga zato što mu je Bog prvobitno podario deo Svoje vlasti. To se, naravno, dogodilo sasvim neočekivano, baš kao kad je Eva podlegla zmijinom iskušavanju. Međutim, bez obzira na to kako Sotona sprovodi svoju izdaju, on i dalje nije toliko svemoguć kao Bog. Kao što ste rekli, Sotona je samo moćan; ma šta on radio, Božji će autoritet uvek prevagnuti. To je pravo značenje izreke: „Bog je svemoguć, a Sotona je nadohvat Njegovih ruku“. Stoga se rat protiv Sotone mora voditi korak po korak. Štaviše, Bog Svoje delo planira kao odgovor na Sotonina podmetanja – drugim rečima, On čovečanstvu donosi spasenje, a svoju svemogućnost i mudrost otkriva na način koji priliči datom dobu. Slično tome, delo poslednjih dana nije bilo predodređeno odranije, pre Doba blagodati; predodređenja ne nastaju pravilnim redosledom poput ovog: prvo, promeniti čovekovu spoljašnju narav; drugo, podvrgnuti ga Božjoj grdnji i kušnjama; treće, primorati ga da prođe kroz kušnju smrću; četvrto, dati mu da doživi vreme ljubavi prema Bogu i da izrazi rešenost stvorenog bića; peto, omogućiti mu da uvidi Božju volju i da u celosti spozna Boga i, konačno, upotpuniti čoveka. On nije sve to isplanirao tokom Doba blagodati, već je to počeo da planira u sadašnjem dobu. Sotona je, kao i Bog, stalno u poslu. Sotona izražava svoju iskvarenu narav, dok Bog govori neposredno i razotkriva neke suštinske stvari. To je delo koje se i danas obavlja prema istom onom radnom načelu koje je korišćeno u pradavno doba, nakon stvaranja sveta.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Trebalo bi da znaš kako se celokupno čovečanstvo razvijalo do današnjeg dana“