U Doba blagodati, Isus je takođe izgovorio mnoge reči i obavio mnogo posla. Po čemu se On razlikovao od Isaije? Po čemu se On razlikovao od Danila? Da li je On bio prorok? Zašto se kaže da je On Hristos? Koje su razlike između njih? Svi su oni bili ljudi koji su izgovarali reči, i njihove reči su čoveku bile više ili manje iste. Svi su govorili i obavljali delo. Proroci Starog zaveta izgovarali su proročanstva, a slično njima, umeo je to i Isus. Zašto je to tako? Razlika se ovde zasniva na prirodi dela. Da bi razlučio ovo pitanje, ne smeš da uzmeš u obzir prirodu tela, niti treba da uzmeš u obzir dubinu ili površnost njihovih reči. Prvo uvek moraš da razmotriš njihov rad i dejstvo koje njihov rad postiže u čoveku. Proročanstva koja su u ono vreme izgovarali proroci nisu opskrbljivala ljudski život, a nadahnuća koja su primali ljudi poput Isaije i Danila bila su samo proročanstva, a ne životni put. Da nije bilo direktnog Jahveovog otkrivenja, niko ne bi mogao da obavi to delo, što smrtnicima nije moguće. Isus je takođe izgovorio mnoge reči, ali takve reči bile su životni put u kojem je čovek mogao da nađe put do primene. Drugim rečima, prvo, On je mogao da opskrbi čovekov život, jer Isus jeste život; drugo, On je mogao da preokrene čovekove devijacije; treće, Njegovo delo moglo je da se nadoveže na Jahveovo da bi se doba nastavilo; četvrto, On je mogao da dokuči potrebe unutar čoveka i da shvati šta čoveku nedostaje; peto, mogao je da uvede novo doba i zaključi staro. Zato se On i zove Bog i Hristos; ne samo da se razlikuje od Isaije, nego i od svih drugih proroka. Uzmite Isaiju kao primer za poređenje delovanja proroka. Prvo, on nije mogao da opskrbi život čoveku; drugo, nije mogao da uvede novo doba. Radio je pod Jahveovim vođstvom, a ne da bi uveo novo doba. Treće, reči koje je izgovorio bile su izvan njega. On je primao otkrivenja neposredno od Duha Božjeg, a drugi ih nisu razumeli, čak ni kada bi ih čuli. Samo ovih nekoliko stvari dovoljno je da se dokaže da njegove reči nisu bile ništa više do proročanstava, ništa više do jedan segment dela koje se obavlja umesto Jahvea. Međutim, on nije mogao u potpunosti da predstavlja Jahvea. Bio je Jahveov sluga, instrument u Jahveovom delu. Radio je samo u Doba zakona i u okviru Jahveovog dela; nije radio izvan Doba zakona. S druge strane, Isusovo delo bilo je drugačije. On je prevazišao okvir Jahveovog rada; On je delovao kao ovaploćeni Bog i bio je razapet da bi otkupio celo čovečanstvo. To jest, On je obavljao novo delo izvan dela koje je obavljao Jahve. To je bilo uvođenje novog doba. Osim toga, bio je u stanju da govori o onome što čovek nije mogao da postigne. Njegovo delo bilo je delo pod upravom Boga i obuhvatalo je čitavo čovečanstvo. On nije radio u samo nekoliko ljudi, niti je Njegovo delo trebalo da povede ograničen broj ljudi. Što se tiče pitanja kako se Bog ovaplotio kao čovek, kako je Duh davao otkrivenja u to vreme, i kako se Duh spustio na čoveka da obavi delo – to su stvari koje čovek ne može ni da vidi ni da dotakne. Potpuno je nemoguće da ove istine posluže kao dokaz da je On ovaploćeni Bog. Razlika se, stoga, može praviti samo između reči i dela Božjeg, koji su čoveku opipljivi. Samo je to stvarno. To se dešava zato što su ti pitanja Duha nevidljiva i potpuno su jasna samo Sâmom Bogu, a čak ni ovaploćeno Božje telo ne zna sve; ti možeš da proveriš da li je On Bog samo iz dela koje je obavio. Iz Njegovog dela može se videti da je, prvo, On u stanju da otvori novo doba; drugo, da je u stanju da opskrbi život čoveku i pokaže čoveku put koji treba da sledi. To je dovoljno da se utvrdi da je on Sâm Bog. U najmanju ruku, delo koje On obavlja može u potpunosti da predstavlja Duh Božji, i iz takvog dela se može videti da je Duh Božji u Njemu. Pošto je delo koje je otelotvoreni Bog obavio bilo uglavnom da uvede novo doba, da vodi novo delo i otvori novo carstvo, to je već dovoljno da se utvrdi da je On Sâm Bog. To ga, dakle, razlikuje od Isaije, Danila i drugih velikih proroka. Isaija, Danilo i svi drugi pripadali su staležu veoma obrazovanih i kulturnih ljudi; bili su to izuzetni ljudi pod Jahveovim vođstvom. Telo otelotvorenog Boga takođe je imalo znanje i nije imalo nikakav nedostatak razuma, ali je Njegova ljudskost bila posebno normalna. On je bio običan čovek, i golim okom se nije mogla uočiti nikakva posebna ljudskost u Njemu, niti otkriti bilo šta u Njegovoj ljudskosti što bi se razlikovalo od drugih. Uopšte nije bio natprirodan ili jedinstven i nije posedovao nikakvo posebno obrazovanje, znanje ili teoriju. Život o kojem je On govorio i put kojim je vodio nisu zadobijeni teorijom, znanjem, životnim iskustvom ili porodičnim vaspitanjem. Umesto toga, oni su bili neposredno delo Duha, koji je delo ovaploćenog tela. Upravo zato što čovek ima velike predstave o Bogu i posebno zato što te predstave sadrže previše nejasnih i natprirodnih elemenata, u očima čoveka normalan Bog sa ljudskim slabostima, koji ne može da čini znakove i čudesna dela, sigurno nije Bog. Zar te čovekove predstave nisu pogrešne? Da ovaploćeno telo Boga nije bilo telo normalnog čoveka, kako bi se onda moglo reći za Njega da je postao telo? Biti od tela znači biti običan, normalan čovek; da je On bio transcendentno biće, onda On ne bi bio od tela. Da bi dokazao da je od tela, ovaploćeni Bog je trebalo da ima normalno telo. To je bilo samo da bi se upotpunio značaj ovaploćenja. Međutim, to nije bio slučaj kod proroka i sinova čovečjih. Oni su bili daroviti ljudi koje je Sveti Duh koristio; u očima čoveka, njihova ljudskost bila je posebno velika, i oni su izvršili mnogo toga što je nadmašilo normalnu ljudskost. Zbog toga ih je čovek smatrao Bogom. Sada svi morate to jasno da razumete, jer je to pitanje koje je više od svega drugog izazivalo zabunu kod svih ljudi u prošlim vremenima. Pored toga, ovaploćenje je najtajanstvenije od svih stvari, a čoveku je najteže da prihvati ovaploćenog Boga. Ono što Ja kažem doprinosi ispunjavanju vaše funkcije i vašem razumevanju tajne ovaploćenja. Sve je to povezano sa Božjim upravljanjem, sa vizijama. Vaše razumevanje ovoga biće korisnije za sticanje znanja o vizijama, odnosno o Božjem delu upravljanja. Na ovaj način ćete takođe zadobiti mnogo razumevanja o dužnosti koju različite vrste ljudi treba da obavljaju. Iako vam ove reči ne pokazuju neposredno put, one su i dalje od velike pomoći za vaš ulazak, jer vašim životima trenutno mnogo nedostaju vizije, i to će postati značajna prepreka koja sprečava vaš ulazak. Ako niste uspeli da razumete ova pitanja, onda neće biti motivacije koja pokreće vaš ulazak. A kako takva potraga može da vam omogući da najbolje izvršite svoju dužnost?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Razlika između službe ovaploćenog Boga i čovekove dužnosti“