Čak ni čovek kojeg Sveti Duh upotrebljava ne može da predstavlja Samog Boga. To znači, takav čovek ne samo što ne može da predstavlja Boga, već ni delo koje on obavlja ne može neposredno da predstavlja Boga. Drugim rečima, ljudsko iskustvo se ne može neposredno smestiti pod Božju upravu, niti ono može da predstavlja Božje upravljanje. Delo koje Sâm Bog obavlja, u celosti je delo koje On namerava da uradi u okviru Svog plana upravljanja i odnosi se na veliko upravljanje. Delo koje obavlja čovek sastoji se od pružanja njegovog ličnog iskustva. Ono se sastoji u pronalaženju novog iskustvenog puta, izvan onog kojim su hodili ljudi pre njega, te od usmeravanja svoje braće i sestara dok je čovek pod vođstvom Svetog Duha. Ono što ti ljudi pružaju jesu njihova lična iskustva, ili, pak, duhovni spisi duhovnih ljudi. Iako Sveti Duh koristi ove ljude, posao koji oni obavljaju nije povezan s velikim delom upravljanja u okviru plana od šest hiljada godina. To su samo ljudi koje je Sveti Duh u različitim periodima uzdizao da bi druge predvodili u bujici Svetog Duha, sve do okončanja funkcija koje oni mogu da obavljaju ili dok se njihov život ne okonča. Posao koji oni obavljaju sastoji se samo u pripremi adekvatnog puta za Samog Boga ili u produžetku određenog aspekta Božjeg upravljanja na zemlji. Sami po sebi, ovi ljudi nisu u stanju da izvrše veliko delo Njegovog upravljanja, niti mogu da otvore nove izlaze, a još manje je iko od njih u stanju da celokupno Božje delo iz prethodnog doba privede kraju. Stoga, delo koje oni obavljaju predstavlja samo stvoreno biće koje obavlja svoju funkciju i ne može da predstavlja Samog Boga koji obavlja Svoju službu. To je zato što je delo koje oni obavljaju drugačije od dela koje obavlja Sâm Bog. Delo otpočinjanja novog doba nije nešto što čovek može da uradi umesto Boga. To ne može da obavi niko drugi osim Boga Samoga. Sav posao koji čovek obavlja sastoji se od vršenja njegove dužnosti kao stvorenog bića, a on ga obavlja nakon što je dodirnut ili prosvećen Svetim Duhom. Smernice koje ovi ljudi pružaju sastoje se isključivo u tome da čoveku pokažu put svakodnevne životne prakse i kako da se ponaša u skladu sa Božjom voljom. Čovekovo delo ne obuhvata Božje upravljanje, niti predstavlja delo Duha. Primera radi, delo Svedoka Lija i Stražara Nija sastojalo se u tome da budu predvodnici. Bilo da je put kojim su oni ljude poveli bio nov ili star, njihovo se delo zasnivalo na načelu ostajanja u okvirima Biblije. Bilo da se radilo o obnavljanju ili izgradnji lokalne crkve, njihovo se delo odnosilo na osnivanje crkava. Delo koje su oni obavili nastavljalo se na delo koje Isus i Njegovi apostoli nisu dovršili, odnosno, koje nisu dalje razvili u Dobu blagodati. Ono što su oni učinili bilo je obnavljanje onoga što je Isus, u Svom delu tog vremena, tražio od pokoljenja koja dolaze posle Njega, poput pokrivanja glave, primanja krštenja, lomljenja hleba ili ispijanja vina. Moglo bi se reći da je njihov posao bio da se drže Biblije i da tragaju za putevima unutar Biblije. Oni nisu učinili nikakav novi napredak. Stoga se u njihovom radu može videti samo otkrivanje novih puteva unutar Biblije, kao i bolji i realističniji praktični postupci. U njihovom se delu, međutim, ne može naći sadašnja volja Božja, a još manje novo delo koje Bog u poslednjim danima planira da učini. To je zato što je put kojim su oni hodali još uvek bio stari put – nije bilo nikakve obnove ni napredovanja. I dalje su se držali činjenice Isusovog raspeća, poštovali običaj da od ljudi traže da se pokaju i priznaju svoje grehe, pridržavali se izreka da će oni koji istraju do kraja biti spaseni i da je muškarac glava žene, te da žena mora da sluša svog muža, a ponajviše su se pridržavali tradicionalnog shvatanja da sestre ne mogu da propovedaju, već samo da se pokoravaju. Da se takav način rukovođenja i dalje poštovao, Sveti Duh nikad ne bi mogao da obavi novo delo, da ljude oslobodi pravila, niti da ih povede u carstvo slobode i lepote. Prema tome, ova etapa dela, kojom se menja doba, zahteva delovanje i govor Samoga Boga; u suprotnom, nijedan čovek to ne može da učini umesto Njega. Do ovog trenutka, celokupno delo koje je Sveti Duh obavio izvan ovog toka zaustavljeno je, a oni koje je Sveti Duh koristio dezorijentisani su. Shodno tome, budući da se delo ljudi koje Sveti Duh koristi razlikuje od dela koje obavlja Sâm Bog, njihovi identiteti, kao i subjekti u čije ime deluju, takođe se međusobno razlikuju. To je zato što je delo koje Sveti Duh namerava da uradi drugačije, te su, zbog toga, onima koji jednako rade dodeljeni različiti identiteti i statusi. Ljudi koje Sveti Duh koristi takođe mogu da obavljaju neka nova dela i da eliminišu neka dela koja su učinjena u prethodnom dobu, ali time što oni rade ne mogu se izraziti Božja narav i volja u novom dobu. Oni rade samo da bi dovršili delo pređašnjeg doba, a ne da bi obavili novo delo u cilju neposrednog predstavljanja naravi Boga Samoga. Stoga oni, ma koliko zastarelih običaja ukinuli i ma koliko novih običaja uveli, ipak i dalje predstavljaju ljude i stvorena bića. Kad, međutim, delo obavlja Sâm Bog, On ne objavljuje otvoreno ukidanje običaja starog doba, niti neposredno proglašava početak novog doba. On je u Svom delu neposredan i precizan. On je sasvim otvoren u pogledu posla koji namerava da uradi; to jest, On neposredno izražava delo koje je započeo i neposredno ga obavlja onako kako ga je prvobitno zamislio, izražavajući time Svoje biće i Svoju narav. Njegova narav, kao i Njegovo delo, onako kako ih čovek vidi, razlikuju se od onih u prošlim dobima. Iz perspektive Samog Boga, međutim, ovo je samo nastavak i dalji razvoj Njegovog dela. Kad delo obavlja Sâm Bog, On izražava Svoju reč i neposredno donosi novo delo. Nasuprot tome, kada čovek deluje, on to čini kroz promišljanje i proučavanje, ili putem proširivanja znanja i sistematizacije postupaka zasnovanih na radu drugih ljudi. Drugim rečima, suština posla koji čovek obavlja ogleda se u poštovanju ustaljenog poretka i u „koračanju starim putevima u novim cipelama“. To znači da je čak i put kojim su hodili ljudi koje je Sveti Duh koristio sagrađen na putu koji je pokrenuo Sâm Bog. Kada se, dakle, sve uzme u obzir, čovek je i dalje čovek, a Bog je i dalje Bog.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (1)“