I

Mnogi koji slede Boga brinu jedino za to kako da zadobiju blagoslove ili kako da izbegnu katastrofu. Čim se pomenu Božje delo i upravljanje, oni utihnu i gube svako interesovanje. Oni misle da razumevanje takvih suvoparnih pitanja neće pomoći njihovim životima da uzrastu, niti im pružiti bilo kakvu korist. Samim tim, iako su čuli informacije o Božjem upravljanju, pristupaju im neozbiljno. Oni ga ne vide kao nešto dragoceno što treba prihvatiti, a još manje ga razumeju uzimajući ga kao deo svog života. Ovi ljudi slede Boga s vrlo jednostavnim ciljem, i imaju za cilj samo jedno: da budu blagosloveni. Ti ljudi ne žele da se zamaraju ničim što nema nikakve veze sa tim ciljem.

II

Čovekov odnos sa Bogom je samo ogoljeni lični interes. To je odnos između primaoca i davaoca blagoslova. Taj odnos je odnos zaposlenog i poslodavca. Zaposleni naporno radi samo da bi primio nagrade koje mu poslodavac dodeljuje. U takvoj vrsti odnosa, koji se zasniva na ličnom interesu, nema porodične naklonosti već samo pogodbe. Nema pružanja niti primanja ljubavi, već samo milostinje i milosrđa. Nema razumevanja, već samo bespomoćnog potisnutog ogorčenja i obmane. Nema bliskosti, već samo nepremostivog ponora. Sada, kad su stvari došle do te tačke, ko može da preokrene takav tok? A koliko ljudi je istinski u stanju da razume koliko je taj odnos postao kritičan? Kad ljudi urone u radosnu atmosferu primanja blagoslova, niko ne može da zamisli koliko je takav odnos sa Bogom sramotan i neprijatan za gledati.

iz knjige „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 3: Čovek može da bude spasen samo usred Božjeg upravljanja”