Nije sve u Bibliji zapis reči koje je Bog lično izgovorio. Biblija naprosto beleži prethodne dve etape Božjeg dela, od čega je jedan deo zapis o predskazanju proroka, a drugi su iskustva i znanje zapisani od strane ljudi koje je Bog koristio tokom vekova. Ljudska iskustva ukaljana su ljudskim stavovima i znanjem, i to je nešto što je neizbežno. U mnogim biblijskim knjigama prisutne su ljudske predstave, ljudske predrasude i iskrivljena ljudska shvatanja. Naravno, većina reči je rezultat prosvećenja i prosvetljenja Svetog Duha, i one su tačna shvatanja – ali i dalje se ne može reći da su one potpuno tačni izrazi istine. Njihovi pogledi na određene stvari nisu ništa više nego znanje proisteklo iz ličnog iskustva ili prosvećenja Svetog Duha. Predskazanja proroka bila su upućena od Boga lično: proročanstva slična Isaijinim, Danilovim, Jezdrinim, Jeremijinim i Jezekiljevim došla su kroz neposredno uputstvo Svetog Duha; ti ljudi su bili vidoviti, primili su Duh proroštva, i svi su bili proroci Starog zaveta. Tokom Doba zakona, ovi ljudi, koje je Jahve nadahnjivao, izrekli su mnoga proročanstva, na koja ih je Jahve neposredno uputio. A zašto je Jahve delovao u njima? Zato što je narod Izraelov bio izabrani narod Božji, i delo proroka moralo je da se obavi među njima; zato su proroci bili u stanju da prime takva otkrivenja. U stvari, oni sami nisu razumeli Božja otkrivenja koja su primali. Sveti Duh je izgovarao te reči kroz njihova usta kako bi ljudi budućnosti mogli da shvate te stvari, i da vide da su one zaista delo Duha Božjeg, Svetog Duha, i da nisu došle od čoveka, i da im daju potvrdu o delu Svetog Duha. Tokom Doba blagodati, Sam Isus obavio je čitavo to delo umesto njih, tako da ljudi više nisu izricali proročanstva. Dakle, je li Isus bio prorok? Isus je, naravno, bio prorok, ali je takođe bio u stanju da obavlja delo apostola – mogao je da izriče proročanstva i propoveda i da podučava ljude širom zemlje. Ipak, delo koje je obavljao i identitet koji je predstavljao nisu bili isti. On je došao da iskupi ceo ljudski rod, da iskupi čoveka od greha; On je bio prorok i apostol, ali više od toga, On je bio Hristos. Prorok može da izriče proročanstva, ali se ne može reći da je takav prorok Hristos. U to vreme, Isus je izrekao mnoga proročanstva, i stoga se može reći da je bio prorok, ali se ne može reći da zato što je bio prorok On nije bio Hristos. To je zato što je On predstavljao Samog Boga u obavljanju jedne etape dela, i Njegov identitet bio je drugačiji od Isaijinog: On je došao da dovrši delo iskupljenja, i takođe je opskrbio čovekov život, a Duh Božji bio je neposredno u Njemu. U Njegovom delu nije bilo nadahnuća od Duha Božjeg niti Jahveovih uputstava. Umesto toga, Duh je delovao neposredno – što je dovoljno da se dokaže da Isus nije bio isto što i prorok. Delo koje je On obavio bilo je delo iskupljenja, a druga po važnosti su bila proročanstva. Bio je prorok, apostol, ali najviše od svega bio je Iskupitelj. Proricatelji su, međutim, mogli samo da izgovaraju proročanstva i nisu bili sposobni da predstavljaju Božji Duh u obavljanju bilo kojeg drugog dela. Pošto je Isus izvršio mnoga dela koja čovek nikada ranije nije izvršio, i izvršio delo iskupljenja čovečanstva, On je samim tim bio drugačiji od Isaije i njemu sličnih.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O Bibliji (3)”